sortiraj po godini
silazno
uzlazno
|
najnovije
najstarije

Urbanističko-arhitektonsko rešenje Muzeja savremene umetnosti, Prirodnjačkog muzeja i Parka kulture i umetnosti

2024

lokacija: Podgorica, Crna Gora

status: konkurs 

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

lokacija: Podgorica, Crna Gora

status: konkurs 

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Osnovno stanovište u promišljanju o konceptu i organizaciji prostora na predmetnoj lokaciji proisteklo je iz težnje da se kompleks celovito tretira i da se u vizuelnom smislu istakne njegova muzejska namena i centralni položaj u gradu. Opredeljenje da se novi kulturni centar Podgorice istakne u vizuelnom identitetu grada, uticalo je na stav da se opredelimo za monumentalni tretman objekata na lokaciji, ali koji ne bi ni na koji način narušili karakter toka reče Morače i postojanost Mosta Milenijum. Sa druge strane, smatrali smo za imperativ da se urbanističkom i arhitektonskom artikulacijom omogući neposrednije spuštanje grada na reku. Stoga bi se naš koncept o predmetnom prostoru mogao najbliže opisati rečima „reprezentativna suzdržanost” i „korzo do reke”.

Kompleks je prema raspisu konkursa podeljen na pet jasno diferenciranih prostornih i funkcionalnih celina: a) Muzej savremene umetnosti, b) Prirodnjački muzej sa botaničkom baštom, c) park umetnosti i kulture, d) kuću arhitekture i e) podzemnu javnu garažu. Svaki od navedenih delova kompleksa se može fazno posmatrati kao autonomna celina i kao deo veće celine, te je u tom smislu moguća i njihova fazna izgradnja.

Muzej savremene umetnosti je pozicioniran uz Most Milenijum, na izvesnoj distanci. Uz MSU je pozicija Prirodnjačkog muzeja u čijem zadnjem delu, prema ulici Vaka Đurovića je smeštena Botanička bašta. Glavni pešački pristup muzejskom kompleksu je iz ulice Vaka Đurovića preko široke pešačke promenade (auditorijuma) čiji je pravac produžen od kružnog toka pored gradskog stadiona prema reci Morači. U zoni ispod pešačke promenade je smeštena podzemna garaža za potrebe muzejskog kompleksa kojoj se pristupa iz ulice Vaka Đurovića, na karakterističnoj krivini. Između predmetne lokacije (zona obuhvata konkursa) i dela koji se anketno rešava (kontaktna zona), pozicionirana je javna podzemna garaža koja deli kolski pristup sa muzejskom garažom. Za apsolutnu kotu čitavog kompleksa je uzeta kota terena na mestu pristupnog platoa, na početku pešačke promenade uz ulicu Vaka Đurovića (46 m.n.v).

Urbanističko-arhitektonsko rešenje Parka prijateljstva i idejno rešenje Prirodnjačkog muzeja

2024

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (PRVA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Projektanti:Stefan Lakić, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Projektanti saradnici:Ivana Nikolić, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (PRVA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Projektanti:Stefan Lakić, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Projektanti saradnici:Ivana Nikolić, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Zona Ušća sa područjem „Parka prijateljstva” predstavlja jedan od najreprezentativnijih i funkcionalno najznačajnijih delova Novog Beograda. Imajući u vidu da je ovaj deo grada nastao po principima modernog urbanizma XX veka, započeti koncept prostornog uređenja je smatran za imperativ u daljem unapređenju kvaliteta ovog javnog prostora. Blizina i značaj zaštićenih prirodnih i arhitektonskih vrednosti uticale su na koncepciju nenametljivog, a ipak monumentalnog stvaralaštva u rešenju. Specifičnost lokacije koja je veoma izdužena i stanjena na sredini kod Palate Srbija, podstakla je na razmišljanje o intenzivnijem povezivanju dva naspramna područja - Zone 1 (kod Brankovog mosta) i Zona 2 (kod Hotela Jugoslavija).

Kako je predmetno područje najvećim delom parkovska površina, sa jedne strane neposredno oslonjena na ortogonalnu matricu Centralne zone Novog Beograda, a sa druge strane na blago zatalasanu liniju desne obale Dunava, smatrali smo da te dve matrice - pravolinijsku i zatalasanu, treba pomiriti i formirati prostornu sliku koja će posedovati karakteristike i jedne i druge celine. Kroz čitavo područje je postavljena monumentalna osa koja povezuje Zonu 1 sa Zonom 2 i prolazi kroz Park prijateljstva na mestu postojećeg širokog šetališta. Nova „Glavna aleja” je paralelna sa Bulevarom Nikole Tesle i ortogonalnom matricom Centralne zone Novog Beograda i osmišljena je kao ishodište svih pravaca u parteru. U središnjem delu, preko puta Palate Srbija, Glavna aleja se prepliće sa linijom obale, formirajući pešački izlazak i mogućnost silaska na reku. Pozicije svih planiranih objekata (Prirodnjački muzej, Muzej savremene umetnosti, Akvarijum) se neposredno nadovezuju na Glavnu aleju, čineći tako promišljeni sistem prostornih doživljaja koji se kontinualno nadovezuju.

Prirodnjački muzej je predviđen u najužoj zoni predmetnog područja, preko puta Palate Srbija i neposredno je naslonjen na Glavnu aleju sa njene jugo-zapadne strane. Opredeljenje za ovu poziciju muzeja proisteklo je iz težnje da se zgrada vizuelno integriše sa najprirodnijim delom Velikog ratnog ostrva, a sa druge strane da se minimalno utiče na postojeće zelenilo koje je u ovoj zoni veoma proređeno. Muzej umetnosti 21. veka je predviđen u kontaktnoj zoni između Muzeja savremene umetnosti i Glavne aleje, sa njene severoistočne strane. Zgrada novog muzeja je osmišljena kao izdužena pravougaona struktura, ukopana u tlo, sa glavnim pristupom iz pozicije aleje i neposrednom podzemnom vezom sa Muzejom savremene umetnosti. Osvetljavanje novog muzeja je planirano preko „vodenog ogledala” - zastakljene krovne lanterne, preko koje je prevučen tanak sloj vode u kojoj se ogleda zgrada Muzeja savremene umetnosti iz pozicije glavnog pristupa. Pozicija akvarijuma se nadovezuje na zgradu Prirodnjačkog muzeja, sa njegove severo-zapadne strane, sa kojim čini celovitu panoramu posmatrano sa obale Dunava.

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Centralna zona Bara

2008

 

 

Bar, Crna gora

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje centra Bara

 

 

III nagrada

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ana Filipović, dia

Pavle Stamenović, dia

Ivan Grčić , m.arch

 

 

Projektanti:

Miloš Paunović, dia

Igor Pantić, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

 

Sadradnici:

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Dragana Jeremić, dia

 

 

Konsultant:

Ranka Obućina, dia - PC art

 

 

Konsultant za saobraćaj:

Rade Nikolić, dipl.ing.građ

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

Bar, Crna gora

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje centra Bara

 

 

III nagrada

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ana Filipović, dia

Pavle Stamenović, dia

Ivan Grčić , m.arch

 

 

Projektanti:

Miloš Paunović, dia

Igor Pantić, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

 

Sadradnici:

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Dragana Jeremić, dia

 

 

Konsultant:

Ranka Obućina, dia - PC art

 

 

Konsultant za saobraćaj:

Rade Nikolić, dipl.ing.građ

 

 

Projektovano: 2008.

Turistički kompleks Arkutino Resort

2008

 

 

Arkutino Resort, Bugarska

 

 

Idejno urbanističko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

 Vladimir Lalo Nikolić, dia

 Vanja Miletić, dia

 

 

Projektanti:

Ognjen Krašna, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Igor Pantić, m.arch

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

Arkutino Resort, Bugarska

 

 

Idejno urbanističko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

 Vladimir Lalo Nikolić, dia

 Vanja Miletić, dia

 

 

Projektanti:

Ognjen Krašna, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Igor Pantić, m.arch

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2008.

Apartmansko turistički kompleks Crvena Glavica

2007

 

 

Sv. Stefan, Crna Gora

 

 

Idejni urbanistički projekat

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

 Vanja Miletić, dia

 

 

Saradnici:

 Ognjen Krašna, m.arch

 Jelena Kuzmanović, m.arch

 Dragana Grahovac, m.arch

 Jelena Perović, dia

 Nemanja Zimonjić, m.arch

 Dragana Jeremić, dia

 Anđelka Badnjar, dia

 Petar Bojović, m.arch

 Igor Pantić, m.arch

 Anđelka Ćirović, m.arch

 Marina Višnjić, dia

 Nataša Jocev, dia

 

 

Projektovano: 2007/2008.

 

 

Sv. Stefan, Crna Gora

 

 

Idejni urbanistički projekat

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

 Vanja Miletić, dia

 

 

Saradnici:

 Ognjen Krašna, m.arch

 Jelena Kuzmanović, m.arch

 Dragana Grahovac, m.arch

 Jelena Perović, dia

 Nemanja Zimonjić, m.arch

 Dragana Jeremić, dia

 Anđelka Badnjar, dia

 Petar Bojović, m.arch

 Igor Pantić, m.arch

 Anđelka Ćirović, m.arch

 Marina Višnjić, dia

 Nataša Jocev, dia

 

 

Projektovano: 2007/2008.

Blokovi 25 i 26

2007

 

 

Novi Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Ranka Obućina, dia

 

 

Projektanti-autori:

Petar Bojović, m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Ivana Parte, dia

Milica Nešić, dia

 

 

Projektovano: 2007.

 

 

Novi Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Ranka Obućina, dia

 

 

Projektanti-autori:

Petar Bojović, m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Ivana Parte, dia

Milica Nešić, dia

 

 

Projektovano: 2007.

Savski trg i spomen obeležje

2006

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Milun Vidić, skulptor

 Marko Todorović, dia

Milivoje Andrić, dia


 

Projektovano: 2006.

 

 

Istorijski centar grada, na potezu od Kosančićevog venca do Slavije i uz obalu

reke Save, razvija se uz pravac Karađorđeve ulice, preko Savskog trga i duž Nemanjine

ulice. Osnovna odlika je bogato arhitektonsko-urbanističko nasleđe različitih perioda, te

je stav autora zasnovan na podržavanju iskustava i unapređivanju nasleđenih ideja.

Savski trg stoga predstavlja žižnu tačku razvoja budućih prostornih događaja, a pravci

Karađorđeve, Nemanjine i Savske ulice osnovne linije razvoja.

Polazište je buduća izgradnja desne obale reke Save, prema Karađorđevoj i

Savskoj ulici. Planirana stambena i poslovna zona ostvaruje kontakt sa postojećom

strukturom preko ovih pravaca, a trg u tom smislu predstavlja tačku pre svega

saobraćajne disperzije tri ukrštena pravca. Kroz novu strukturu se otavraju saobraćajne

veze prema Novom Beogradu, preko Starog tramvajskog mosta, a ostvaruju se i

dodatne veze sa obalom.

Planirana je veza sa Terazijama, te je otvoren ozelenjeni potez terazijske terase

koji se ne mora završiti na Karađorđevoj ulici, već se nastavlja dalje u savski amfitaetar

kroz široku aleju. Uspostavlja se jasna i čvrsta izgradnja prema zelenim terasama, a u

kontaktnim zonama prema nasleđenim blokovima prosecaju se servisne i pešačke ulice.

Na nivou koji raspisivač zahteva, ovakvo rešenje je samo naznaka afirmacije ovog

poteza, te otvara mogućnosti za dalja istraživanja, posebno u kontaktnoj zoni terazijske

terase i savskog amfiteatra, te prostora oko Savskog trga.

Urbanisitčko rešenje trga utemeljeno je na postojećoj kružnoj regulaciji. Osnovni

stav je iskazan kroz odnos prema rešenju saobraćaja i mogućnostima fazne izgradnje.

Prva faza predviđa rešenje prednjeg plana trga, sa vođenjem saobraćaja u luku od

Savske prema Karađorđevoj ulici. Projektovana je nova poprečna regulacija ulice, uz

zadržavanje i izdvajnje tramvajskog saobraćaja. Druga faza omogućava potpuno

zatvaranje kružnog saobraćajnog toka, u doslednom režimu iz prethodne faze, gde se

prihvata i distribuira saobraćaj prema zoni savskog amfiteatra.

Tako je i prostorno rešenje trga u potpunosti saglasno sa prethodno izrečenim

stavovima. Prednji plan trga je realizovan kroz prvu fazu izgradnje. Blago podignuta i

zakošena površina predstavlja zaštitnu zonu prema jakom saobraćaju, a u

denivelisanom prostoru ispod nalaze se sadržaji memorijalnog karaktera, prostori za

izložbe i sl. Vodeni pojas u koji se spušta ova površina razdvaja zeleni parter od

popločanog dela trga, okrenutog prema prednjoj fasadi Glavne železničke stanice.

Spomenička skulptura tako nalazi svoje mesto u ovoj zoni preveza, na pravcu jedne od

poprečnih veza i na mestu ulaza u podzemni memorijalni centar. Elementima kamenog

popločanja, parternog tačkastog i trakastog osvetljenja, urbanim mobilijarom i visokim

zelenilom, te zadržanim postojećim i zaštićenim stablima, definisan je centralni potez

trga. Druga faza izgradnje polazi od stava da se, zadržavaju dva železnička koloseka

međunarodnog saobraćaja, i da se zadržava delimična funkcije železničke stanice

(stanica-muzej). Koloseci su na ovom mestu već spušteni ispod nivoa terena, što je

dovoljno da se cela površina tretira kao ozelenjeni trg. Prostor je definisan popločanjem,

sa elementima visokog zelenila, geometrizovanih krošnji. Spuštanjem koloseka u

podzemni nivo, otvara se mogućnost budućeg povezivanja u podzemnom nivou

prednjeg i zadnjeg plana trga, kroz različite funkcionalne sadržaje.

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Milun Vidić, skulptor

 Marko Todorović, dia

Milivoje Andrić, dia


 

Projektovano: 2006.

 

 

Istorijski centar grada, na potezu od Kosančićevog venca do Slavije i uz obalu

reke Save, razvija se uz pravac Karađorđeve ulice, preko Savskog trga i duž Nemanjine

ulice. Osnovna odlika je bogato arhitektonsko-urbanističko nasleđe različitih perioda, te

je stav autora zasnovan na podržavanju iskustava i unapređivanju nasleđenih ideja.

Savski trg stoga predstavlja žižnu tačku razvoja budućih prostornih događaja, a pravci

Karađorđeve, Nemanjine i Savske ulice osnovne linije razvoja.

Polazište je buduća izgradnja desne obale reke Save, prema Karađorđevoj i

Savskoj ulici. Planirana stambena i poslovna zona ostvaruje kontakt sa postojećom

strukturom preko ovih pravaca, a trg u tom smislu predstavlja tačku pre svega

saobraćajne disperzije tri ukrštena pravca. Kroz novu strukturu se otavraju saobraćajne

veze prema Novom Beogradu, preko Starog tramvajskog mosta, a ostvaruju se i

dodatne veze sa obalom.

Planirana je veza sa Terazijama, te je otvoren ozelenjeni potez terazijske terase

koji se ne mora završiti na Karađorđevoj ulici, već se nastavlja dalje u savski amfitaetar

kroz široku aleju. Uspostavlja se jasna i čvrsta izgradnja prema zelenim terasama, a u

kontaktnim zonama prema nasleđenim blokovima prosecaju se servisne i pešačke ulice.

Na nivou koji raspisivač zahteva, ovakvo rešenje je samo naznaka afirmacije ovog

poteza, te otvara mogućnosti za dalja istraživanja, posebno u kontaktnoj zoni terazijske

terase i savskog amfiteatra, te prostora oko Savskog trga.

Urbanisitčko rešenje trga utemeljeno je na postojećoj kružnoj regulaciji. Osnovni

stav je iskazan kroz odnos prema rešenju saobraćaja i mogućnostima fazne izgradnje.

Prva faza predviđa rešenje prednjeg plana trga, sa vođenjem saobraćaja u luku od

Savske prema Karađorđevoj ulici. Projektovana je nova poprečna regulacija ulice, uz

zadržavanje i izdvajnje tramvajskog saobraćaja. Druga faza omogućava potpuno

zatvaranje kružnog saobraćajnog toka, u doslednom režimu iz prethodne faze, gde se

prihvata i distribuira saobraćaj prema zoni savskog amfiteatra.

Tako je i prostorno rešenje trga u potpunosti saglasno sa prethodno izrečenim

stavovima. Prednji plan trga je realizovan kroz prvu fazu izgradnje. Blago podignuta i

zakošena površina predstavlja zaštitnu zonu prema jakom saobraćaju, a u

denivelisanom prostoru ispod nalaze se sadržaji memorijalnog karaktera, prostori za

izložbe i sl. Vodeni pojas u koji se spušta ova površina razdvaja zeleni parter od

popločanog dela trga, okrenutog prema prednjoj fasadi Glavne železničke stanice.

Spomenička skulptura tako nalazi svoje mesto u ovoj zoni preveza, na pravcu jedne od

poprečnih veza i na mestu ulaza u podzemni memorijalni centar. Elementima kamenog

popločanja, parternog tačkastog i trakastog osvetljenja, urbanim mobilijarom i visokim

zelenilom, te zadržanim postojećim i zaštićenim stablima, definisan je centralni potez

trga. Druga faza izgradnje polazi od stava da se, zadržavaju dva železnička koloseka

međunarodnog saobraćaja, i da se zadržava delimična funkcije železničke stanice

(stanica-muzej). Koloseci su na ovom mestu već spušteni ispod nivoa terena, što je

dovoljno da se cela površina tretira kao ozelenjeni trg. Prostor je definisan popločanjem,

sa elementima visokog zelenila, geometrizovanih krošnji. Spuštanjem koloseka u

podzemni nivo, otvara se mogućnost budućeg povezivanja u podzemnom nivou

prednjeg i zadnjeg plana trga, kroz različite funkcionalne sadržaje.

Unutrašnji magistralni prsten

2006

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

I nagrada

 

Autor:

 Branislav Mitrović, dia

 

 

Saobraćaj:

Julija Lazić, dig

 

 

Konstrukcija:

Dragan Buđevac, dig

 

 

Projektovano: 2006.

 

 

Deonica UMP na delu sektora III od Autokomande do ulaska u tunel Šumice razvija se paralelno koridoru autoputa, dodatno opterećujući i devastirajući prostor okolnih delova grada, pretežno stambenog profila. Sam koridor autoputa je pravcem mokroluškog potoka već neprirodno podelio Dušanovac i Šumice od Voždovca, a uvođenjem nove brze gradske saobraćajnice ekološki problem i problem zaštite ovog prostora od jedne nove saobraćajne strukture bitno se pogoršavaju. Parcijalne zaštite i uvođenje pregradnih zidova za sprečavanje prodora zvuka od saobraćajnice dodatno doprinose utisku podele prostora i neprirodne odvojenosti.

Autor je pokušao da eliminiše loše uticaje sada već izuzetno jakog saobraćajnog koridora, tako što je isprojektovao jednu novu prostorno-arhitektonsku strukturu koja pokriva saobraćajnicu i povezuje dva već davno nasilno odvojena dela grada. Poprečni profil toga dela, posebno potez Ustaničke ulice, kao najintenzivnijeg saobraćajnog toka u tom delu grada obezbeđuje mogućnost ostvarivanja kontinuiteta nivelacije. Prostor koji bi se dobio na taj način (pokrivajući ceo saobraćajni koridor) ima dve prednosti: ostvarivanje novih nezanemarujućih površina za objekte, zelenilo, trgove, pjacete, prolaze – rečju – ne samo vezu između dve odvojene padine nego i referentni prostorni i razvijajući resurs za ovaj deo grada, kao i grad u celini. Projektovane platforme ili zeleni nasipi se, gde je moguće, postepeno i kontinualno nivelišu do kote iznad koridora, a negde – odnosno tamo gde granica intervencije ili zauzetost novom saobraćajnicom ne dozvoljavaju, formiraju objekti koji jednom stranom zatvaraju koridor a drugom se otvaraju prema zatečenom arhitektonskom okruženju. Nova arhitektonika i urbanistička struktura se konstruktorski oslanja između saobraćajnih pravaca, te tako bezbolno premošćuje raspone i obezbeđuje uslove da se novi objekti konstruktorski logično uklope i premoste donji nivo. Na ovaj način bi se obezbedilo da iznad i paralelno UMP-u i autoputu  ostvarimo jedan novi prostorni ambijent kao sponu između dva već podvojena dela grada.

Na taj način bi između Autokomande i ulaska u tunel Šumice mogla da se ostvari vrlo značajna kvadratura – između 600.000 i 800.000 m2 , zavisno od budućih i naknadnih urbanističkih analiza. Istovremeno bi se obezbedilo do 236.000 m2 sređenog parternog prostora. Na ovom potezu koji bi tako bio izvučen iz depresije koridora može da se ostvari jedan kvalitetno dobar prostor za administrativne, komercijalne i poslovne sadržaje. Naravno da tada blizina brze saobraćajnice i Autoputa uz velike mogućnosti za lociranje stacionarnog saobraćaja i garaža dolazi do punog izražaja i ovom prostoru daje posebnu prednost. Ovakvim rešenjem smatramo da bi potencijal Autokomande, već predviđen za veće sadržaje, bio još bolje (po jednoj osi do sada ne korišćenoj) integrisan u globalnu gradsku strukturu, a prostori Dušanovca i Voždovca dobili nove pešačke, saobraćajne i prostorne akse; rečju, smatramo da bi ovakvo korišćenje potencijalnih resursa prostora dalo novu i kvalitetnu dimenziju ovom delu grada, te uticalo na njegovu veću uključenost u dinamiku gradskog života. 

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

urbanističko rešenje

 

I nagrada

 

Autor:

 Branislav Mitrović, dia

 

 

Saobraćaj:

Julija Lazić, dig

 

 

Konstrukcija:

Dragan Buđevac, dig

 

 

Projektovano: 2006.

 

 

Deonica UMP na delu sektora III od Autokomande do ulaska u tunel Šumice razvija se paralelno koridoru autoputa, dodatno opterećujući i devastirajući prostor okolnih delova grada, pretežno stambenog profila. Sam koridor autoputa je pravcem mokroluškog potoka već neprirodno podelio Dušanovac i Šumice od Voždovca, a uvođenjem nove brze gradske saobraćajnice ekološki problem i problem zaštite ovog prostora od jedne nove saobraćajne strukture bitno se pogoršavaju. Parcijalne zaštite i uvođenje pregradnih zidova za sprečavanje prodora zvuka od saobraćajnice dodatno doprinose utisku podele prostora i neprirodne odvojenosti.

Autor je pokušao da eliminiše loše uticaje sada već izuzetno jakog saobraćajnog koridora, tako što je isprojektovao jednu novu prostorno-arhitektonsku strukturu koja pokriva saobraćajnicu i povezuje dva već davno nasilno odvojena dela grada. Poprečni profil toga dela, posebno potez Ustaničke ulice, kao najintenzivnijeg saobraćajnog toka u tom delu grada obezbeđuje mogućnost ostvarivanja kontinuiteta nivelacije. Prostor koji bi se dobio na taj način (pokrivajući ceo saobraćajni koridor) ima dve prednosti: ostvarivanje novih nezanemarujućih površina za objekte, zelenilo, trgove, pjacete, prolaze – rečju – ne samo vezu između dve odvojene padine nego i referentni prostorni i razvijajući resurs za ovaj deo grada, kao i grad u celini. Projektovane platforme ili zeleni nasipi se, gde je moguće, postepeno i kontinualno nivelišu do kote iznad koridora, a negde – odnosno tamo gde granica intervencije ili zauzetost novom saobraćajnicom ne dozvoljavaju, formiraju objekti koji jednom stranom zatvaraju koridor a drugom se otvaraju prema zatečenom arhitektonskom okruženju. Nova arhitektonika i urbanistička struktura se konstruktorski oslanja između saobraćajnih pravaca, te tako bezbolno premošćuje raspone i obezbeđuje uslove da se novi objekti konstruktorski logično uklope i premoste donji nivo. Na ovaj način bi se obezbedilo da iznad i paralelno UMP-u i autoputu  ostvarimo jedan novi prostorni ambijent kao sponu između dva već podvojena dela grada.

Na taj način bi između Autokomande i ulaska u tunel Šumice mogla da se ostvari vrlo značajna kvadratura – između 600.000 i 800.000 m2 , zavisno od budućih i naknadnih urbanističkih analiza. Istovremeno bi se obezbedilo do 236.000 m2 sređenog parternog prostora. Na ovom potezu koji bi tako bio izvučen iz depresije koridora može da se ostvari jedan kvalitetno dobar prostor za administrativne, komercijalne i poslovne sadržaje. Naravno da tada blizina brze saobraćajnice i Autoputa uz velike mogućnosti za lociranje stacionarnog saobraćaja i garaža dolazi do punog izražaja i ovom prostoru daje posebnu prednost. Ovakvim rešenjem smatramo da bi potencijal Autokomande, već predviđen za veće sadržaje, bio još bolje (po jednoj osi do sada ne korišćenoj) integrisan u globalnu gradsku strukturu, a prostori Dušanovca i Voždovca dobili nove pešačke, saobraćajne i prostorne akse; rečju, smatramo da bi ovakvo korišćenje potencijalnih resursa prostora dalo novu i kvalitetnu dimenziju ovom delu grada, te uticalo na njegovu veću uključenost u dinamiku gradskog života. 

Priobalje reke Vrbas

200<

Banja Luka, Republika Srpska

 

Konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje

 

Otkup

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Vladimir Lalo Nikolić, dia

 

 

Projektovano: 2006.

 

Banja Luka, Republika Srpska

 

Konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje

 

Otkup

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Vladimir Lalo Nikolić, dia

 

 

Projektovano: 2006.