sortiraj po godini
silazno
uzlazno
|
najnovije
najstarije

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Centar “Beton hala”

2022

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Sadradnici:

Katarina Tešić, dia

Jelena Jovanović, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Krupež, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Katarina Žunić, dia

 

 

Konsultati:

Mrđan Bajić

Richard Deacon

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 

 

Projektovan: 2011.

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Sadradnici:

Katarina Tešić, dia

Jelena Jovanović, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Krupež, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Katarina Žunić, dia

 

 

Konsultati:

Mrđan Bajić

Richard Deacon

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 

 

Projektovan: 2011.

Kula alternativne garaže

2011

Hong Kong, Kina

  

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje 

 

Pohvala

  

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

  

Projektanti:

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

  

Saradnk:
Ana Cogoljević, dia

  

Konsultat:

Sinišа Tаtаlović, diа

 

Projektovano: 2011.

  

Već “prva slika” grada pruža utisak superdefinisanog konteksta, istovremeno zasnovanog na kontrastu vode (površine) i grada (volumena) u neposrednom dodiru. Tik, jedno uz drugo – ono što je priroda ostavila i ruka ljudska napravila, stoje sasvim logično i formiraju okvir za mnogobrojna dešavanja, koja preintezivna sredina može da pretpostavi...

Prilikom definisanja arhitektonsko-urbanističkog koncepta, nameće se pitanje “prave mere” – ili, kako što preciznije odgovoriti na zadatu temu, imajući svest o tome da se pretpostavlja automatizovana struktura, ali sa novim izrazom, alternativna – osveženje u konceptualnom smislu do sada viđenog.

Polazna ideja je za imperativ imala odstupanje od formalnog stereotipa – da je na prvom i jedinom mestu samo dobro funkcionisanje. Ono se podrazumeva, ali se otvara i novo pitanje – izraza, neasocijativne forme, neočekivane u kontekstu, a posebno za traženu namenu.

Rešenje je zasnovano na ideji da “kuća” i parter logično proističu jedno iz drugog, nadovezuju se i sasvim spontano, promišljeno dolaze u kontakt sa vodom. Nov pristup odudara od neposredno prisutnog i dominantnog koncepta, gde su objekti kao sečivom jasno odvojeni od partera (prave vertikale).

Dakle, stiče se utisak da objekat “izranja” iz tla; formira se “zeleni”trg, na kojem kula sa približno 40 spratova počiva na vertikalama (ogoljene komunikacije). Pristup se rampama omogućava sa ulične strane i korisnike u vozilima uvodi u objekat (ispod nivoa “novog partera”).

Sistemom automatizacije se automobili smeštaju na odgovarajuće pozicije, a korisnici bivaju slobodni da jasno definisanim horizontalnim i vertikalnim komunikacijama dospeju do mnogobrojnih alternativnih sadržaja, predviđenih programom. Takođe, nudi i alternativu za one koji se ne zadržavaju, već ih najkraćim putem preko bočnog pristupa izvodi u grad.

Upravo, “organska” opna garaže u svom zaleđu – međuprostoru konstrukcije i fasade omogućava formiranje neophodnih, ali i atraktivnih ambijenata. Tako kula postaje proaktivna; u nekom smislu i nova atrakcija, jer na samom svom vrhu predviđa klub i restoran sa atraktivnim pogledom na panoramu grada.

Predviđeni intenzitet korišćenja podrazumeva neophodan broj tehničkih prostorija, toaleta i dobar splet komunikacija. Taj blok je “upakovan” ispod nivoa novog partera u zonama između liftova, a oni u pomenutim vertikalama – postamentu za glavni korpus kule.

Konstrukcija je u podnožju betonska, a potom čelična, kao i sama fasada. Ona je bazirana na principu održivosti, u skladu sa novim tendencijama.

Hong Kong, Kina

  

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje 

 

Pohvala

  

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

  

Projektanti:

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

  

Saradnk:
Ana Cogoljević, dia

  

Konsultat:

Sinišа Tаtаlović, diа

 

Projektovano: 2011.

  

Već “prva slika” grada pruža utisak superdefinisanog konteksta, istovremeno zasnovanog na kontrastu vode (površine) i grada (volumena) u neposrednom dodiru. Tik, jedno uz drugo – ono što je priroda ostavila i ruka ljudska napravila, stoje sasvim logično i formiraju okvir za mnogobrojna dešavanja, koja preintezivna sredina može da pretpostavi...

Prilikom definisanja arhitektonsko-urbanističkog koncepta, nameće se pitanje “prave mere” – ili, kako što preciznije odgovoriti na zadatu temu, imajući svest o tome da se pretpostavlja automatizovana struktura, ali sa novim izrazom, alternativna – osveženje u konceptualnom smislu do sada viđenog.

Polazna ideja je za imperativ imala odstupanje od formalnog stereotipa – da je na prvom i jedinom mestu samo dobro funkcionisanje. Ono se podrazumeva, ali se otvara i novo pitanje – izraza, neasocijativne forme, neočekivane u kontekstu, a posebno za traženu namenu.

Rešenje je zasnovano na ideji da “kuća” i parter logično proističu jedno iz drugog, nadovezuju se i sasvim spontano, promišljeno dolaze u kontakt sa vodom. Nov pristup odudara od neposredno prisutnog i dominantnog koncepta, gde su objekti kao sečivom jasno odvojeni od partera (prave vertikale).

Dakle, stiče se utisak da objekat “izranja” iz tla; formira se “zeleni”trg, na kojem kula sa približno 40 spratova počiva na vertikalama (ogoljene komunikacije). Pristup se rampama omogućava sa ulične strane i korisnike u vozilima uvodi u objekat (ispod nivoa “novog partera”).

Sistemom automatizacije se automobili smeštaju na odgovarajuće pozicije, a korisnici bivaju slobodni da jasno definisanim horizontalnim i vertikalnim komunikacijama dospeju do mnogobrojnih alternativnih sadržaja, predviđenih programom. Takođe, nudi i alternativu za one koji se ne zadržavaju, već ih najkraćim putem preko bočnog pristupa izvodi u grad.

Upravo, “organska” opna garaže u svom zaleđu – međuprostoru konstrukcije i fasade omogućava formiranje neophodnih, ali i atraktivnih ambijenata. Tako kula postaje proaktivna; u nekom smislu i nova atrakcija, jer na samom svom vrhu predviđa klub i restoran sa atraktivnim pogledom na panoramu grada.

Predviđeni intenzitet korišćenja podrazumeva neophodan broj tehničkih prostorija, toaleta i dobar splet komunikacija. Taj blok je “upakovan” ispod nivoa novog partera u zonama između liftova, a oni u pomenutim vertikalama – postamentu za glavni korpus kule.

Konstrukcija je u podnožju betonska, a potom čelična, kao i sama fasada. Ona je bazirana na principu održivosti, u skladu sa novim tendencijama.

Trg Republike sa ribljom pijacom

2009

 

 

Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Igor Pantić, m.arch

 

 

Saradnici:

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Pavle Stamenović, dia

Ivan Grčić, dia

Vladimir Todorović, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Jedan od osnovnih ciljeva autora ispoljen je kroz nameru da se segregacija programa na prostor pijace i prostor trga koji je nagovešten uslovima konkursa, u što većoj meri sjedini, pomiri i prožme. Nametnulo se pitanje da li je moguće oblikovati kvalitetan javni prostor koji jednovremeno, ili unutar različitih vremenskih sekvenci deluje kroz aktivne, raznorodne sadržaje? Prostor je oprostoren tako da simultano prihvata različite sadržaje, umesto da ih razdvaja. Dakle, umesto trg i pijaca- trg/pijaca; umesto prekida- jedinstven, usklađen prostor; umesto zatvorenog bloka- artefakt/komunikativan i pristupačan javni prostor. Eliminacijom te neuralgične linije prekida, a samim tim i prožimanjem sadržaja, otvorila se mogućnost pozicioniranja kvalitetnog novog gradskog prostora, promenljive dinamike korišćenja; prostor pijace postaje platforma za različite sadržaje, prostor efemerne funkcionalnosti, koji ne sadrži prostorne sekvence, već je distribucija funkcija hronološka. Ta vremenska funkcionalna segregacija materijalizuje se kroz stav autora o neutralisanju ’’praznog hoda’’ prostora. Kada se pijaca zatvori, prostor prihvata druge sadržaje, i to ne samo kalendarske (sajam, vašar, Exit…), ili sezonske, već je taj prostor sposoban da prihvati i dnevne aktivnosti poput kulturnih (bioskop, amatersko pozorište...) i/ili rekreativnih sadržaja (škola plesa, boćanje...). Sličan pristup primenjen je i na prostor podignutog trga koji reaguje na scenario, na okolnosti i potrebe građana, na doba godine i vremenske uslove. To je prostor koji svojim prostornim performansama dozvoljava bilo kakav sadržaj- izložba, mesto susreta i dogovora,mesto za sunčanje i odmor, park skulptura, koncert, miting, klizalište, bioskop na otvorenom…

 

Denivelacija prostora pijace na nivo ispod nivoa ulice omogućila je miran i nenametljiv odnos nove strukture u odnosu na postojeću gradsku matricu. Tačnije, sa južne strane nove pijace, aktivni pasaži i unutrašnjosti uzanih dinamičnih blokova funkcionalno su ’’prikopčani’’ za prostor pijace koji postaje protočan i komunikativan sa javnim prostorima koji ga okružuju. Može se reći da se arheologija tih pasaža, koji u velikoj meri definišu duh mesta, pruža i provlači kroz prostor pijace, a ispod platoa koji sve to natkriva. Taj preplet trgovačkih dvorišta i pasaža sa pijacom i novim javnim prostorom ostvaren je ne samo prikladnim popločanjem koje mapira i usmerava kretanje korisnika prostora, već, možda važnije, pozicioniranjem programski kompatibilnih sadržaja. Istovremeno, denivelacija prostora pijace omogućila je novi gradski prostor nad njom; struktura dinamične geometrije, koja natkriva sveukupni programski okvir zadatka, postaje denivelisan trg koji dinamično, ali udobno raste do tačke kulminacije koja otvara vizure ka Dunavu. Trg koji počinje od Gimnazijske ulice prostire se, dakle, celom dužinom predmetne lokacije, sa namerom da se pozicionira kao programska ’’kopča’’ od gradskog centra prema obali Dunava. Objekat, umesto da se nametne kao čvrsta masa koja struktuira krutu blokovsku strukturu sa podcrtanim koridorima po svom obodu, postaje višeslojni javni prostor pristupačan kako za namenske korisnike tako i za one kojima je to prostor tranzita do odredišta. Ta dinamika pokrenutosti platoa pozitivna je sa aspekta korišćenja javnog prostora, jer taj prostor čini receptivnim za različite i kreativne interpretacije samih korisnika prostora, i na taj način otvara ceo spektar korišćenja. 

 

 

Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Igor Pantić, m.arch

 

 

Saradnici:

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Pavle Stamenović, dia

Ivan Grčić, dia

Vladimir Todorović, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Jedan od osnovnih ciljeva autora ispoljen je kroz nameru da se segregacija programa na prostor pijace i prostor trga koji je nagovešten uslovima konkursa, u što većoj meri sjedini, pomiri i prožme. Nametnulo se pitanje da li je moguće oblikovati kvalitetan javni prostor koji jednovremeno, ili unutar različitih vremenskih sekvenci deluje kroz aktivne, raznorodne sadržaje? Prostor je oprostoren tako da simultano prihvata različite sadržaje, umesto da ih razdvaja. Dakle, umesto trg i pijaca- trg/pijaca; umesto prekida- jedinstven, usklađen prostor; umesto zatvorenog bloka- artefakt/komunikativan i pristupačan javni prostor. Eliminacijom te neuralgične linije prekida, a samim tim i prožimanjem sadržaja, otvorila se mogućnost pozicioniranja kvalitetnog novog gradskog prostora, promenljive dinamike korišćenja; prostor pijace postaje platforma za različite sadržaje, prostor efemerne funkcionalnosti, koji ne sadrži prostorne sekvence, već je distribucija funkcija hronološka. Ta vremenska funkcionalna segregacija materijalizuje se kroz stav autora o neutralisanju ’’praznog hoda’’ prostora. Kada se pijaca zatvori, prostor prihvata druge sadržaje, i to ne samo kalendarske (sajam, vašar, Exit…), ili sezonske, već je taj prostor sposoban da prihvati i dnevne aktivnosti poput kulturnih (bioskop, amatersko pozorište...) i/ili rekreativnih sadržaja (škola plesa, boćanje...). Sličan pristup primenjen je i na prostor podignutog trga koji reaguje na scenario, na okolnosti i potrebe građana, na doba godine i vremenske uslove. To je prostor koji svojim prostornim performansama dozvoljava bilo kakav sadržaj- izložba, mesto susreta i dogovora,mesto za sunčanje i odmor, park skulptura, koncert, miting, klizalište, bioskop na otvorenom…

 

Denivelacija prostora pijace na nivo ispod nivoa ulice omogućila je miran i nenametljiv odnos nove strukture u odnosu na postojeću gradsku matricu. Tačnije, sa južne strane nove pijace, aktivni pasaži i unutrašnjosti uzanih dinamičnih blokova funkcionalno su ’’prikopčani’’ za prostor pijace koji postaje protočan i komunikativan sa javnim prostorima koji ga okružuju. Može se reći da se arheologija tih pasaža, koji u velikoj meri definišu duh mesta, pruža i provlači kroz prostor pijace, a ispod platoa koji sve to natkriva. Taj preplet trgovačkih dvorišta i pasaža sa pijacom i novim javnim prostorom ostvaren je ne samo prikladnim popločanjem koje mapira i usmerava kretanje korisnika prostora, već, možda važnije, pozicioniranjem programski kompatibilnih sadržaja. Istovremeno, denivelacija prostora pijace omogućila je novi gradski prostor nad njom; struktura dinamične geometrije, koja natkriva sveukupni programski okvir zadatka, postaje denivelisan trg koji dinamično, ali udobno raste do tačke kulminacije koja otvara vizure ka Dunavu. Trg koji počinje od Gimnazijske ulice prostire se, dakle, celom dužinom predmetne lokacije, sa namerom da se pozicionira kao programska ’’kopča’’ od gradskog centra prema obali Dunava. Objekat, umesto da se nametne kao čvrsta masa koja struktuira krutu blokovsku strukturu sa podcrtanim koridorima po svom obodu, postaje višeslojni javni prostor pristupačan kako za namenske korisnike tako i za one kojima je to prostor tranzita do odredišta. Ta dinamika pokrenutosti platoa pozitivna je sa aspekta korišćenja javnog prostora, jer taj prostor čini receptivnim za različite i kreativne interpretacije samih korisnika prostora, i na taj način otvara ceo spektar korišćenja. 

Turistički centar „Srbija na dlanu“

2009

 

 

Srebrno jezero, Srbija

 

 

Konkurs za idejnoarhitektonsko i

urbanističko rešenje turističkog centra

 

specijalna nagrada- I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Anđelka Ćirović, m.arch

Dragana Jeremić, dia

 

 

Projektanti:

 

Nemanja Zimonjić,m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Miloš Paunović, dia

 

 

Saradnici:

Biljana Apostolović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Marija Blagojević, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Idejno rešenje turističkog naselja na Srebrnom jezeru je rezultat analize zatečenih prirodnih i građenih resursa konkursom predviđene parcele i njenog šireg okruženja.  Prostorne i programske odluke u idejnom rešenju donešene su sa namerom da afirmišu topografiju i geometriju prirodnog konteksta i podrazumevaju očuvanje i dopunu zatečenog zelenog fonda. Kao razultat analize građene sredine, zaključeno je da postojeći objekti i arhitektonske intervencije narušavaju kvalitet  prirodnog ambijenta jezerske obale. Dakle, osnovna namera ovog rešenja je da kroz aplikaciju i  interpretaciju tradicionalinih prostornih i građevinskih principa nadgradi prirodne kvalitete i potencijale predmetne lokacije.

 

Jedna od osnovnih karakteristika konkursom predviđene parcele je njen atraktivan položaj u odnosu na obalu Srebrnog jezera i mrežu kolskog i pešačkog saobraćaja koja je uokviruje. Ovakav prostorni kvalitet je kroz predloženo urbanističko rešenje upotrebljen za pozicioniranje reperne tačke kao centralnog i uvodnog motiva jezerskog šetališta. Planirani prostorno programski reper specifičnim ambijentalnim identitetom  povezuje kolsku pristupnu zonu, i javne obalske prostore.

 

 

Analizom topografije terena, saobraćajnih veza i građene strukture, na lokaciji su ustanovljene  četiri glavne prostorne akse.

Prema analizi konkursnog programa, zonirani su javni sadržaji i pozicionirane  smeštajne jedinice. Na glavnoj aksi koja povezuje saobraćajni pristup lokaciji i postojeći obalni ambijent, formiran je duboki trg koji se povezuje sa zonom šetališta i predlaže artikulaciju javnog obalskog prostora jezera. Dinamička artikulacija trga postignuta je denivelacijom terena i rasporedom ugostiteljskih i kulturno-edukativnih sadržaja. Dva denivelisana trga povezana su amfiteatrom, prostorom koji je otvoren za različite programske događaje. Vizure gornjeg trga i amfiteatra su usmerene prema jezeru, i angažuju donji trg kao scenski prostor.

 

U toku projektnog procesa kroz različite prostorno programske varijante razmatrani su objekti koji su predhodno pozicionirani na lokacji. Kroz ispitivanje vizura i veza javnih prostora planiranog koncepta sa postojećim javnim prostorom šetališta i plaže, predviđeno je uklanjanje jugoistočnog objekta koji je zatečen na lokaciji, jer blokira vizure i ometa pešačku komunikaciju. Istočni objekat zadržan, adaptiran i uključen u planirano prostorno programsko rešenje. Ostale prostorne ose koncipirane su tako da regulišu položaj predmetne parcele u odnosu na saobraćajnu mrežu i relaciju planiranog kompleksa sa susednom građenom strukturom.

Osa paralelna pešačkoj komunikaciji predlaže proširenje šetališta u cilju afirmacije ugostiteljskih sadržaja turističkog kompleksa i njihovog povezivanja sa sadržajima hotela na susednoj parceli. Aksa koja uspostavlja relaciju sa jugoistočnom zatečenom građenom strukturom na susednoj lokaciji, povezuje javne prostore planiranog kompleksa u kontinuitet sa dunavskim šetalištem, marinom i prevodnicom.

 

Arhitektura predviđena konkursnim rešenjem koristi prirodne potencijale za artikulaciju   ambijentalne celine i na taj način uspostavlja relaciju sa prirodnim okruženjem. Zadržan je najveći procenat kvalitetnih stabala zatečenih na lokaciji i predviđeno je novo ozelenjavanje koje afirmiše ambijentalne kvalitete projektovanih sadržaja. Smeštajne jedinice pozicionirane su tako da njihovo uklapanje omogući afirmaciju i korišćenje zatečene atmosfere prirodnog ambijenta.

 

Arhitektonski izraz idejnog rešenja u oblikovnom i funkcionalnom smislu zasnovan je na   superponiranju dve matrice.

 

Savremena interpretacija tradicionalnih motiva čini matricu koja iznova aktuelizuje proporcijske odnose tradicionalne srpske arhitekture i njene dominantne oblikovne elemente koji su upisani u mentalnu mapu pojedinca. Etno motivi tradicionalne arhitekture nisu aplicirani pukom kompilacijom tradicionalnih elemenata. Kos krov, drveni bondruk i malterisani zid transponovani su u savremenom kontekstu kroz tehnološki aktuelne sisteme gradnje. Kvalitet je postignut pažljivom analizom tradicionalne graditeljske logike koja, primenjena kroz savremenu tehnologiju, omogućava udobnost i komfor. Analiza porodične etno kuće ukazuje na arhetipski model koji je dimenzionalno uslovljen; prema tome, proporcijska i funkcionalna transpozicija tradicionalnih elemenata različito je  primenjena na smeštajne jedinice, u odnosu na prostore sa javnim sadržajima. Smeštajne jedinice su stambenom funkcijom omogućile primenu proporcijske, funkcionalne i oblikovne logike građevinske tradicije; javni sadržaji provociraju eksperiment i inovaciju pri upotrebi etno motiva. Dakle, javni zatvoreni i natkriveni prostori na kreativan i inovativan način prezentuju skalu različitih interpretacija etno motiva tradicionalne srpske arhitekture, ali ne i na proporcijske odnose tradicionalne kuće jer se u mnogome razlikuju od savremenih korisničkih zahteva.

 

Posebno oblikovan karakteristični ambijent oformljen je smeštanjem originalnih starih srpskih kuća na prostornoj osi koja vezuje matricu tradicionalnih kuća iz različitih regiona Srbije. Ova linija čini prikaz originalne srpske aritekture kroz sekvence scenografije starog srpskog sela uz tradicionalni scenario korišćenja prostora. Kolaž prostornih i programskih elemenata vezanih za ovu osu ima za cilj da prezentuje tradicionalni način života kroz prostorne elemente i teksture, čije je doživljavanje i razumevanje omogućeno mapom savremenih čitanja.

 

Cilj predloženog arhitektonsko urbanističkog rešenja je da kroz prikaz i interpretaciju tradicionalnih prostornih i graditeljskih motiva srpske arhitekture i kroz logiku savremenih potreba turističkog naselja konstruiše skalu različitih mikro ambijenata u odnosu na zatečene prirodne resurse. Ovi mikro ambijenti povezani su javnim prostorom trga kao novim motivom identifikacije na obali Srebrnog jezera.

 

 

Srebrno jezero, Srbija

 

 

Konkurs za idejnoarhitektonsko i

urbanističko rešenje turističkog centra

 

specijalna nagrada- I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Anđelka Ćirović, m.arch

Dragana Jeremić, dia

 

 

Projektanti:

 

Nemanja Zimonjić,m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Miloš Paunović, dia

 

 

Saradnici:

Biljana Apostolović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Marija Blagojević, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Idejno rešenje turističkog naselja na Srebrnom jezeru je rezultat analize zatečenih prirodnih i građenih resursa konkursom predviđene parcele i njenog šireg okruženja.  Prostorne i programske odluke u idejnom rešenju donešene su sa namerom da afirmišu topografiju i geometriju prirodnog konteksta i podrazumevaju očuvanje i dopunu zatečenog zelenog fonda. Kao razultat analize građene sredine, zaključeno je da postojeći objekti i arhitektonske intervencije narušavaju kvalitet  prirodnog ambijenta jezerske obale. Dakle, osnovna namera ovog rešenja je da kroz aplikaciju i  interpretaciju tradicionalinih prostornih i građevinskih principa nadgradi prirodne kvalitete i potencijale predmetne lokacije.

 

Jedna od osnovnih karakteristika konkursom predviđene parcele je njen atraktivan položaj u odnosu na obalu Srebrnog jezera i mrežu kolskog i pešačkog saobraćaja koja je uokviruje. Ovakav prostorni kvalitet je kroz predloženo urbanističko rešenje upotrebljen za pozicioniranje reperne tačke kao centralnog i uvodnog motiva jezerskog šetališta. Planirani prostorno programski reper specifičnim ambijentalnim identitetom  povezuje kolsku pristupnu zonu, i javne obalske prostore.

 

 

Analizom topografije terena, saobraćajnih veza i građene strukture, na lokaciji su ustanovljene  četiri glavne prostorne akse.

Prema analizi konkursnog programa, zonirani su javni sadržaji i pozicionirane  smeštajne jedinice. Na glavnoj aksi koja povezuje saobraćajni pristup lokaciji i postojeći obalni ambijent, formiran je duboki trg koji se povezuje sa zonom šetališta i predlaže artikulaciju javnog obalskog prostora jezera. Dinamička artikulacija trga postignuta je denivelacijom terena i rasporedom ugostiteljskih i kulturno-edukativnih sadržaja. Dva denivelisana trga povezana su amfiteatrom, prostorom koji je otvoren za različite programske događaje. Vizure gornjeg trga i amfiteatra su usmerene prema jezeru, i angažuju donji trg kao scenski prostor.

 

U toku projektnog procesa kroz različite prostorno programske varijante razmatrani su objekti koji su predhodno pozicionirani na lokacji. Kroz ispitivanje vizura i veza javnih prostora planiranog koncepta sa postojećim javnim prostorom šetališta i plaže, predviđeno je uklanjanje jugoistočnog objekta koji je zatečen na lokaciji, jer blokira vizure i ometa pešačku komunikaciju. Istočni objekat zadržan, adaptiran i uključen u planirano prostorno programsko rešenje. Ostale prostorne ose koncipirane su tako da regulišu položaj predmetne parcele u odnosu na saobraćajnu mrežu i relaciju planiranog kompleksa sa susednom građenom strukturom.

Osa paralelna pešačkoj komunikaciji predlaže proširenje šetališta u cilju afirmacije ugostiteljskih sadržaja turističkog kompleksa i njihovog povezivanja sa sadržajima hotela na susednoj parceli. Aksa koja uspostavlja relaciju sa jugoistočnom zatečenom građenom strukturom na susednoj lokaciji, povezuje javne prostore planiranog kompleksa u kontinuitet sa dunavskim šetalištem, marinom i prevodnicom.

 

Arhitektura predviđena konkursnim rešenjem koristi prirodne potencijale za artikulaciju   ambijentalne celine i na taj način uspostavlja relaciju sa prirodnim okruženjem. Zadržan je najveći procenat kvalitetnih stabala zatečenih na lokaciji i predviđeno je novo ozelenjavanje koje afirmiše ambijentalne kvalitete projektovanih sadržaja. Smeštajne jedinice pozicionirane su tako da njihovo uklapanje omogući afirmaciju i korišćenje zatečene atmosfere prirodnog ambijenta.

 

Arhitektonski izraz idejnog rešenja u oblikovnom i funkcionalnom smislu zasnovan je na   superponiranju dve matrice.

 

Savremena interpretacija tradicionalnih motiva čini matricu koja iznova aktuelizuje proporcijske odnose tradicionalne srpske arhitekture i njene dominantne oblikovne elemente koji su upisani u mentalnu mapu pojedinca. Etno motivi tradicionalne arhitekture nisu aplicirani pukom kompilacijom tradicionalnih elemenata. Kos krov, drveni bondruk i malterisani zid transponovani su u savremenom kontekstu kroz tehnološki aktuelne sisteme gradnje. Kvalitet je postignut pažljivom analizom tradicionalne graditeljske logike koja, primenjena kroz savremenu tehnologiju, omogućava udobnost i komfor. Analiza porodične etno kuće ukazuje na arhetipski model koji je dimenzionalno uslovljen; prema tome, proporcijska i funkcionalna transpozicija tradicionalnih elemenata različito je  primenjena na smeštajne jedinice, u odnosu na prostore sa javnim sadržajima. Smeštajne jedinice su stambenom funkcijom omogućile primenu proporcijske, funkcionalne i oblikovne logike građevinske tradicije; javni sadržaji provociraju eksperiment i inovaciju pri upotrebi etno motiva. Dakle, javni zatvoreni i natkriveni prostori na kreativan i inovativan način prezentuju skalu različitih interpretacija etno motiva tradicionalne srpske arhitekture, ali ne i na proporcijske odnose tradicionalne kuće jer se u mnogome razlikuju od savremenih korisničkih zahteva.

 

Posebno oblikovan karakteristični ambijent oformljen je smeštanjem originalnih starih srpskih kuća na prostornoj osi koja vezuje matricu tradicionalnih kuća iz različitih regiona Srbije. Ova linija čini prikaz originalne srpske aritekture kroz sekvence scenografije starog srpskog sela uz tradicionalni scenario korišćenja prostora. Kolaž prostornih i programskih elemenata vezanih za ovu osu ima za cilj da prezentuje tradicionalni način života kroz prostorne elemente i teksture, čije je doživljavanje i razumevanje omogućeno mapom savremenih čitanja.

 

Cilj predloženog arhitektonsko urbanističkog rešenja je da kroz prikaz i interpretaciju tradicionalnih prostornih i graditeljskih motiva srpske arhitekture i kroz logiku savremenih potreba turističkog naselja konstruiše skalu različitih mikro ambijenata u odnosu na zatečene prirodne resurse. Ovi mikro ambijenti povezani su javnim prostorom trga kao novim motivom identifikacije na obali Srebrnog jezera.

Rekonstrukcija javne garaže - Obilićev venac

200<

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Vanja Miletić, dia

 

 

Projektovano: 2006.

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Vanja Miletić, dia

 

 

Projektovano: 2006.

Arheološki park Belo brdo, Vinča

2022

lokacija: Belo brdo-Vinča, Srbija

status: konkurs

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

dr Jelena Mitrović

Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Saradnik:Miloš Čolić

lokacija: Belo brdo-Vinča, Srbija

status: konkurs

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

dr Jelena Mitrović

Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Saradnik:Miloš Čolić

Urbanistička kompozicija kompleksa arheološkog parka proizlazi iz ideje o vizuelnom jedinstvu predela, upućujući na identitet geografskog mesta prvog urbanog naselja u evropskoj praistoriji. Ispoljavanje vinčanskog pejzaža tehnički se ostvaruje linijskim kretanjem iznad terena koje obuhvata razuđene prostorno-programske i teritorijalne elemente (ambijentalne celine 1,2,3,4,5) kompleksa sa novom pejzažnom perspektivom. Identitet celine postignut je otvaranjem vidnog polja, a ključna veza između strukture i prostora preneta je u ravan njenog odnosa sa okruženjem. Podizanjem staza, funkcionalni zahtevi konstrukcije na arheološkom lokalitetu (kao što su multiplikacija, ekstenzija, mobilnost i rasklopivost) transponuju se u opšti uslov arhitekture na čitavoj lokaciji, čije se (objektivno neograničene) formalne mogućnosti svode na projektovanje jediničnog sklopa (ili sklopova). Celokupna arhitektonsko-urbanistička intervencija zamišljena je kao trajektorija nad onim što je nepromenljivo, egzaktno i elementarno – poljem ili tlom (zemljištem) koje je preduslov i konačno ishodište, urbana posledica „neolitske revolucije“. Geometriju kompleksa čine razvijene linije kretanja - jedan mogući, ali ne i jedini niti konačni meandar u geo-morfološkoj perspektivi vinčanskog okruženja. Ona je određena pozicijama koje upravljaju vizuelnim putovanjem kroz metaistorijski pejzaž na geografskoj pozadini.

BIO4 kampus

2022

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaRanka Obućina, diaDušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaRanka Obućina, diaDušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Sadržaji buduće faze A “Bio 4 kampusa” locirani su u delu grada sa pretežno stambenim objektima - područje između ulica Vojvode Stepe i Kumodraške i, stambenog naselja Kumodraž 1. Prostor za buduću izgradnju je u velikoj meri ozelenjen, sa jakim korpusima kvalitetnog rastinja na obodima lokacije. U širem urbanom kontekstu, pretežno preovlađuje arhitektura (gabariti) individualnih stambenih objekata niže spratnosti i veoma usitnjene strukture u opštoj urbanoj slici. Prostorna komparacija (po dimenziji) može da se uspostavi samo sa objektima Instituta “Torlak” i kompleksom sadašnjeg Farmaceutskog fakulteta (budući Bio kampus-faza B), sa druge strane ulice Vojvode Stepe i kolektivnim stambenim objektima duž Kumodraške ulice.

Osnovna dilema autora je bila: kako u takvom kontekstu formirati novi artefakt veoma velikih kapaciteta (približno 150 000 m kvadratnih u A1 i A2 fazi), a da drastično ne narušimo zatečeno stanje prirodnosti ambijenta novom dimenzijom kubusa. Dalje: kako se zaštititi od dve veoma bučne obodne saobraćajnice, a da se istovremeno obezbedi i ekstrovertnost, ali i potrebni mir za rad i izolaciju. Opredeljenje je, da se polovina sadržaja (faza A1 - približno 80 000 m kvadratnih) uslovno “ukopa” u teren, a da sledeća faza A2 bude vidljiva i da figurativno lebdi iznad faze A1. Izbor kruga kao osnovne - primarne forme je iz razloga što tako “oslobađamo” dragocene ivične formacije zelenila na našoj lokaciji. Takođe, u zahvaćenoj kubaturi prostora ostvaruje se transparentnost i utisak zajedništva, a istovremeno i izolacija potrebna za ovakvu formu rada i istraživanja. Unutar kružne forme formirani su korpusi objekata koji se pružaju podužno, a prožimaju se i povezuju u poprečnom pravcu u formi pasarela ili mostova, kao i vertikalni komunikacioni čvorovi. To bi se mogla nazvati unutrašnja komunikaciona nervatura između ili unutar objekata. Između obodnog (kružnog) venca i unutar njega uspostavljenih pravaca-osa prostora, obezbeđena je izolovanost radnih delova , ali istovremeno i prožimanje srodnih sadržaja. Geometrija kruga je u osnovnoj slici objekta “razgrađena” zelenim prodorima, na krovu i u parteru, stvarajući iluziju ili utisak prožimanja (građeno) i prirodnog. Rečju: korpusi zelenila naizmenično prožimaju kružnu formu.

U ukrštanjima geometrije kruga i ortogonalnih pravaca se ostvaruju “zeleni tamponi - bunari” kao prostorni i vizuelni prekid, ili mesto odmora, susreta, komunikacije… Celokupna površina kružnog platoa na koti -2 u odnosu na pristupni nivo, je organizovana kao bašta, zelenilo, mali forumi za debate ili druženja - komunikaciju.

Forma kruga okuplja i sažima u sebi, ali kod ovakvih naučnih kompleksa gde se ubrzano menja način rada i unapređuje znanje, potreba za novim sadržajima su imperativne. Takva potreba u budućnosti će moći da se realizuje jer krug kao primarna forma dozvoljava prožimanje i razvoj van svoje osnovne forme. Samim tim se nametnula ideja da bi se “potapanjem” nove izgrađene strukture u teren smanjila vidljiva dimenzija novog artefakta, a time vidljivi deo nove forme naglasio u svojoj posebnosti. Tako organizovan prostor je zaštićen od vreve ulice, automobila i uopšte spoljne buke, kao i prirodnih uticaja kao što su vetrovi ili letnje žege - stvoren je jedan ugodan mikro ambijent sa maksimalnom kontrolom spoljnih uticaja, koji se može tretirati kao održiv. Pravac osnovnog pružanja objekata unutar kruga: sever - jug, obezbeđuje i okrenutost i zaštitu od sunca.  

Blok 64 u Beogradu

2020

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaStefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaStefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme.

Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije. Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama. 

Narodni muzej u Nišu

2020

lokacija: Niš, Srbija

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, diaJelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

lokacija: Niš, Srbija

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, diaJelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Nova zgrada Narodnog muzeja je kocipirana kao kompoziciona spona između postojećih zgrada Oficirskog doma , zgrade episkopa Jeronima i konzulata Bugarske. U arhitektonskom smislu objekat je nenametljiv i ima ulogu da „poveže” susedne objekte u skladnu celinu. Primaran sklop zgrade čine dva kubična ortogonalna volumena, koji se međusobno prožimaju formirajući apstraktnu kompoziciju. Izdizanjem njenog izduženog segmenta u odnosu na parte rstvoren je utisak „lebdenja” koji doprinosi karakteru zgrade muzeja kao umetničkog dela. Glavni pristup kompleksu je sa parkovske strane i novoformiranog platoa Orlovića Pavla, dok je iz Jeronimove ulice predviđen pomoćni ulaz preko pristupnog platoa koji je formiran u vidu zakošenog amfiteatra. Ulaz za prijem umetničkih dela je iz Jeronimove ulice, neposredno uz objekat konzulata.