sortiraj po godini
silazno
uzlazno
|
najnovije
najstarije

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Upravna zgrada „HE na Drini“

2011

Višegrad, Republika Srpska

 

 

Idejni arhitektonsko

građevinski projekat


 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Katarina Tešić, dia

 

 

Odgovorni projektant:

 Siniša Tatalović, dia.

 

 

Projektovano: 2011.

 

Višegrad, Republika Srpska

 

 

Idejni arhitektonsko

građevinski projekat


 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Katarina Tešić, dia

 

 

Odgovorni projektant:

 Siniša Tatalović, dia.

 

 

Projektovano: 2011.

 

Poslovna zgrada u Banja Luci

2010

Banja Luka, Republika Srpska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje


 

III nagrada


 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 

 

Projektant:

Jelena Perović, dia

 

 

Saradnici:

Marko Matejić, m.arch

Nikola Ivković, m.arch

 

 

3d prezentacija:

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2010.

 

 

U skladu sa javnim karakterom kako objekta, tako i same lokacije na kojoj se nalazi, namera je bila da svi projektovani prostori budu što dostupniji i pristupačniji. Ponuđen urbanistički sled je na osnovu temeljne analize delimično preispitan, kako bi se unapredio karakter gradske matrice, pravaca i vizura.

Stav po pitanju formalnih i funkcionalnih aspekata bio je da se svi arhitektonski elementi spoje tako da omoguće jedinstvo i stabilnost arhitektonske kompozicije, umesto segregacije istih u zesebne oblikovne celine. Nivo ulice je ispod objekta spušten na nivo suterena, gde zajedno sa parterom i mezaninom pravi aktivni, komercijalni, javni prostor.

Iako funkcionalno autonomne, četiri jedinice su sklopljene u jedinstveni, vitki volumen koji podcrtava lokaciju, i komunicira sa okolnim objektima i javnim prostorima. Taj kontinuitet favorizovan je i sa aspekta funkcionalnosti projekta, jer takva organizacija omogućuje eventualne promene u funkcionisanju prostora tokom korišćenja. Takođe, kompleks može biti realizovan u sekcijama, stoga je omogućena fazna izgradnja.

Dve naspramne podužne fasade tretirane su na različit način; fasada koja je orjentisana ka Vidovdanskoj ulici, ka jugozapadu je obavijena u meku opnu koja ima ulogu zaštite od sunca a istovremeno omogućava kontinuitet fronta. Druga, severoistočna fasada koja gleda na susedne objekte odaje utisak zasebnih objekata, te na taj način čini objekat uklopljenim u okruženje.

Banja Luka, Republika Srpska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje


 

III nagrada


 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 

 

Projektant:

Jelena Perović, dia

 

 

Saradnici:

Marko Matejić, m.arch

Nikola Ivković, m.arch

 

 

3d prezentacija:

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2010.

 

 

U skladu sa javnim karakterom kako objekta, tako i same lokacije na kojoj se nalazi, namera je bila da svi projektovani prostori budu što dostupniji i pristupačniji. Ponuđen urbanistički sled je na osnovu temeljne analize delimično preispitan, kako bi se unapredio karakter gradske matrice, pravaca i vizura.

Stav po pitanju formalnih i funkcionalnih aspekata bio je da se svi arhitektonski elementi spoje tako da omoguće jedinstvo i stabilnost arhitektonske kompozicije, umesto segregacije istih u zesebne oblikovne celine. Nivo ulice je ispod objekta spušten na nivo suterena, gde zajedno sa parterom i mezaninom pravi aktivni, komercijalni, javni prostor.

Iako funkcionalno autonomne, četiri jedinice su sklopljene u jedinstveni, vitki volumen koji podcrtava lokaciju, i komunicira sa okolnim objektima i javnim prostorima. Taj kontinuitet favorizovan je i sa aspekta funkcionalnosti projekta, jer takva organizacija omogućuje eventualne promene u funkcionisanju prostora tokom korišćenja. Takođe, kompleks može biti realizovan u sekcijama, stoga je omogućena fazna izgradnja.

Dve naspramne podužne fasade tretirane su na različit način; fasada koja je orjentisana ka Vidovdanskoj ulici, ka jugozapadu je obavijena u meku opnu koja ima ulogu zaštite od sunca a istovremeno omogućava kontinuitet fronta. Druga, severoistočna fasada koja gleda na susedne objekte odaje utisak zasebnih objekata, te na taj način čini objekat uklopljenim u okruženje.

Upravna zgrada „HE na Drini“

2010

 

 

Višegrad, Republika Srpska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

II nagrada, I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Katarina Tešić, dia

 

 

Saradnik:

 Dragana Grahovac, m.arch

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 Dimitrije Radosavljević, m.arch

 

 

Projektovano: 2010.

 

 

Polazna ideja i sam proces projektovanja u kontinuitetu su preispitavani u funkciji od prostornog i kulturno – istorijskog okvira, kojim je definisana predmetna lokacija. Glavni nosilac tog okvira je Stari Višegradski most, koji je u neposrednom vizuelnom kontaktu sa planiranim objektom.

Neophodno je zauzeti stav koji će u datom ambijentu imati dvostruku, ali sinhronizovanu artikulaciju. Naime, dodeljena lokacija sugeriše objekat koji će svojim gabaritom i položajem biti dominanta, ali istovremeno „opominje“ da njegova arhitektonska interpretacija ne sme ugroziti značaj mosta – pre svega u vizuelnom smislu. Takav kontekst autoru jasno sugeriše da novoprojektovani objekat mora „govoriti istim jezikom“ kao čitavo neposredno okruženje. To ne znači dosledno preuzimanje arhitektonskih elemenata sa postojeće strukture Mosta, već suptilno uklapanje nove forme u postojeći okvir. Na to pitanje odgovoreno je čvrstom strukturom u prizemlju objekta, koja materijalizacijom (kamen) i ritmom definisanim punim zidnim platnima i otvorima (prodori u unutrašnji „trg“), prirodno srasta sa postojećim javnim prostorom podržavajući strukturu i dominantan pravac Mosta.

Novoprojektovano rešenje predlaže izmeštanje vidikovca na poziciju koju teren prirodnim proširenjem „sugeriše“. To je, ujedno, pristupna platforma za putnike koji prugom (Šarganska osmica) stižu u Višegrad. Takva postavka u odnosu na gabarit posmatraču omogućava čistu i jasno definisanu vizuru prema Mostu, a potom ga „uvlači“ u prostor „trga“ (koji praktično prožima i unutrašnji prostor ulaznog i izložbenog dela objekta) i naglo otvara ka javnom prostoru – ulici, trgu, gradskoj vrevi, promenadi gde Most „ulazi“ u grad.             

Za posmatrača koji „kasabi“ pristupa sa leve obale nudi atraktivnu formu sa gradacijom materijala: kamen i gusta metalna mreža sa zelenilom koje na pojedinim mestima raste uz samu mrežu i time ostvaruje dinamiku fasade. Na taj način, ona sa  prirodnim okruženjem – zelenilom i rekom uspostavlja „dijalog“. Ujedno, sprečava nametanje nove strukture kao dominantne u prostoru, imajući u vidu kulturno – istorijsko nasledje. Iznad nje se grad logično nadvija na veoma pokrenutom terenu; u tom smislu, ona je prva kaskada, koja ujedno odaje utisak „kuće koja lebdi“.

Unutrašnja organizacija je proistekla iz programa definisanog prema potrebama investitora, a u skladu sa standardima savremenog poslovanja. Ideja je stvoriti „prozračne“ ambijente koji će vizuelno komunicirati sa celim okruženjem: sa gradom, novoformiranim unutrašnjim trgom sjedinjenim sa postojećim, Mostom, rekom i uporedo omogućiti potrebni radni komfor. Fleksibilnost radnog prostora ostvarena je uvodjenjem laganih pregrada, koje omogućavaju organizaciju radnog prostora na više načina i stvaranje novih ambijenata. U unutrašnjoj organizaciji, predvidjena su i mesta okupljanja – odmora, koji mogu biti i otvorena – terase i unutrašnji trg.

U celini, zgrada HE je zamišljena kao savremeni poslovni objekat sa kvalitetnim prostorima za svoje zaposlene, ali istovremeno i fluidni javni prostor, koji prolaznike vodi kroz različite ambijente: od vidikovca preko trga koji počiva u novom objektu i otvara se ka Mostu, sve do samog Mosta.

 

 

Višegrad, Republika Srpska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

II nagrada, I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Katarina Tešić, dia

 

 

Saradnik:

 Dragana Grahovac, m.arch

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 Dimitrije Radosavljević, m.arch

 

 

Projektovano: 2010.

 

 

Polazna ideja i sam proces projektovanja u kontinuitetu su preispitavani u funkciji od prostornog i kulturno – istorijskog okvira, kojim je definisana predmetna lokacija. Glavni nosilac tog okvira je Stari Višegradski most, koji je u neposrednom vizuelnom kontaktu sa planiranim objektom.

Neophodno je zauzeti stav koji će u datom ambijentu imati dvostruku, ali sinhronizovanu artikulaciju. Naime, dodeljena lokacija sugeriše objekat koji će svojim gabaritom i položajem biti dominanta, ali istovremeno „opominje“ da njegova arhitektonska interpretacija ne sme ugroziti značaj mosta – pre svega u vizuelnom smislu. Takav kontekst autoru jasno sugeriše da novoprojektovani objekat mora „govoriti istim jezikom“ kao čitavo neposredno okruženje. To ne znači dosledno preuzimanje arhitektonskih elemenata sa postojeće strukture Mosta, već suptilno uklapanje nove forme u postojeći okvir. Na to pitanje odgovoreno je čvrstom strukturom u prizemlju objekta, koja materijalizacijom (kamen) i ritmom definisanim punim zidnim platnima i otvorima (prodori u unutrašnji „trg“), prirodno srasta sa postojećim javnim prostorom podržavajući strukturu i dominantan pravac Mosta.

Novoprojektovano rešenje predlaže izmeštanje vidikovca na poziciju koju teren prirodnim proširenjem „sugeriše“. To je, ujedno, pristupna platforma za putnike koji prugom (Šarganska osmica) stižu u Višegrad. Takva postavka u odnosu na gabarit posmatraču omogućava čistu i jasno definisanu vizuru prema Mostu, a potom ga „uvlači“ u prostor „trga“ (koji praktično prožima i unutrašnji prostor ulaznog i izložbenog dela objekta) i naglo otvara ka javnom prostoru – ulici, trgu, gradskoj vrevi, promenadi gde Most „ulazi“ u grad.             

Za posmatrača koji „kasabi“ pristupa sa leve obale nudi atraktivnu formu sa gradacijom materijala: kamen i gusta metalna mreža sa zelenilom koje na pojedinim mestima raste uz samu mrežu i time ostvaruje dinamiku fasade. Na taj način, ona sa  prirodnim okruženjem – zelenilom i rekom uspostavlja „dijalog“. Ujedno, sprečava nametanje nove strukture kao dominantne u prostoru, imajući u vidu kulturno – istorijsko nasledje. Iznad nje se grad logično nadvija na veoma pokrenutom terenu; u tom smislu, ona je prva kaskada, koja ujedno odaje utisak „kuće koja lebdi“.

Unutrašnja organizacija je proistekla iz programa definisanog prema potrebama investitora, a u skladu sa standardima savremenog poslovanja. Ideja je stvoriti „prozračne“ ambijente koji će vizuelno komunicirati sa celim okruženjem: sa gradom, novoformiranim unutrašnjim trgom sjedinjenim sa postojećim, Mostom, rekom i uporedo omogućiti potrebni radni komfor. Fleksibilnost radnog prostora ostvarena je uvodjenjem laganih pregrada, koje omogućavaju organizaciju radnog prostora na više načina i stvaranje novih ambijenata. U unutrašnjoj organizaciji, predvidjena su i mesta okupljanja – odmora, koji mogu biti i otvorena – terase i unutrašnji trg.

U celini, zgrada HE je zamišljena kao savremeni poslovni objekat sa kvalitetnim prostorima za svoje zaposlene, ali istovremeno i fluidni javni prostor, koji prolaznike vodi kroz različite ambijente: od vidikovca preko trga koji počiva u novom objektu i otvara se ka Mostu, sve do samog Mosta.

Poslovni objekat u Kaću

2009

 

 

Kać, Srbija

 

 

Idejni arhitektonski projekat

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Siniša Tatalović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Jelena Perović, dia

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Kać, Srbija

 

 

Idejni arhitektonski projekat

 

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

 Siniša Tatalović, dia

 Ognjen Krašna, m.arch

 Jelena Perović, dia

 

 

Projektovano: 2009.

Opštegradski centar

200<

 

 

Radnička ulica, Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Dragana Jeremić, dia

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

 

 

Projektanti:

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Pavle Stamenović, dia

 

 

3d prezentacija:

Uroš Kovačević, dia

 

 

Projektovano: 2009.



Urbani sklop koji predstavlja širu lokaciju karakteriše ortogonalna urbana matrica. Taj karakter skladne gradske blokovske geometrije kompromitovan je masivnošću i dispozicijom sportsko/poslovnog centra Vojvodina. Ta masa narušava ortogonalnost i integritet urbane matrice, a time i celovitost bloka. Stav autora je, da umesto da se toj masi oponira, ona se mora prihvatiti, ne bi li se tako umirila. U skladu sa time, predložena regulaciona linija je, na osnovu analize konteksta, revidirana i delimično izmenjena kako bi dodatno naglasila vrednosti jasne matrice grada, vizura i pravaca.

 

Programske propozicije predviđaju tri prostorno/funkcionalne celine i javnu garažu. Predviđeno je da garaža zauzima zaseban deo parcele. U oblikovnom i funkcionalnom smislu, stav autora bio je, umesto da se te celine segregiraju, što je moguće više povežu i obezbede celovitost i stabilnost arhitektonskog sklopa koji istovremeno čini blok. Takav arhitektonski sklop može se tretirati kao kompoziciju dva elementa, od kojih je jedan objekat garaže, a drugi element je kontinualni poligonalni trakt koji svojim skretanjem podcrtava i kontekstualizuje uticaje i geometriju urbanog sklopa koji ga okružuje. Iako funkcionalno u potpunosti nezavisne, tri celine sadržane su unutar tog poligonalnog vitkog trakta koji zaokružuje lokaciju i uspostavlja pravilnost i dijalog sa okruženjem.

Ta kontinualnost volumena, za autore je prihvatljivija nego partitivnost pojedinačnih objekata, ne samo sa aspekta konteksta, već i sa aspekta potencijalne prenamene ili preraspodele prostora u smislu dugoročnog korišćenja objekta.

 

U skladu sa izrazito javnom namenom objekta, namera autora bila je da se što je moguće više prostora ponudi javnom korišćenju. Nadovezujući se na načela modernizma o slobodnom prizemlju i krovnoj bašti, autori uspostavljaju denivelisani javni ozelenjeni prostor, i na taj način povezuju slobodno prizemlje i krovnu baštu na vrhu garaže u jedinstven sistem ambijenata.


 

 

Radnička ulica, Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Dragana Jeremić, dia

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

 

 

Projektanti:

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Pavle Stamenović, dia

 

 

3d prezentacija:

Uroš Kovačević, dia

 

 

Projektovano: 2009.



Urbani sklop koji predstavlja širu lokaciju karakteriše ortogonalna urbana matrica. Taj karakter skladne gradske blokovske geometrije kompromitovan je masivnošću i dispozicijom sportsko/poslovnog centra Vojvodina. Ta masa narušava ortogonalnost i integritet urbane matrice, a time i celovitost bloka. Stav autora je, da umesto da se toj masi oponira, ona se mora prihvatiti, ne bi li se tako umirila. U skladu sa time, predložena regulaciona linija je, na osnovu analize konteksta, revidirana i delimično izmenjena kako bi dodatno naglasila vrednosti jasne matrice grada, vizura i pravaca.

 

Programske propozicije predviđaju tri prostorno/funkcionalne celine i javnu garažu. Predviđeno je da garaža zauzima zaseban deo parcele. U oblikovnom i funkcionalnom smislu, stav autora bio je, umesto da se te celine segregiraju, što je moguće više povežu i obezbede celovitost i stabilnost arhitektonskog sklopa koji istovremeno čini blok. Takav arhitektonski sklop može se tretirati kao kompoziciju dva elementa, od kojih je jedan objekat garaže, a drugi element je kontinualni poligonalni trakt koji svojim skretanjem podcrtava i kontekstualizuje uticaje i geometriju urbanog sklopa koji ga okružuje. Iako funkcionalno u potpunosti nezavisne, tri celine sadržane su unutar tog poligonalnog vitkog trakta koji zaokružuje lokaciju i uspostavlja pravilnost i dijalog sa okruženjem.

Ta kontinualnost volumena, za autore je prihvatljivija nego partitivnost pojedinačnih objekata, ne samo sa aspekta konteksta, već i sa aspekta potencijalne prenamene ili preraspodele prostora u smislu dugoročnog korišćenja objekta.

 

U skladu sa izrazito javnom namenom objekta, namera autora bila je da se što je moguće više prostora ponudi javnom korišćenju. Nadovezujući se na načela modernizma o slobodnom prizemlju i krovnoj bašti, autori uspostavljaju denivelisani javni ozelenjeni prostor, i na taj način povezuju slobodno prizemlje i krovnu baštu na vrhu garaže u jedinstven sistem ambijenata.


Poslovni objekat u Novom Sadu

20



Ugao ulica Futoškog puta i Subotičkog bulevara, Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović,m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Perović, dia

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.



Ugao ulica Futoškog puta i Subotičkog bulevara, Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović,m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Perović, dia

 

 

3d prezentacija:

Nebojša Stevanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

Poslovni objekat u Bloku 11a

2008

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

II nagrada, I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Aleksandra Špijunović, dia

 Igor Pantić, m.arch

Petar Bojović,m.arch

 

 

Projektanti:

 Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Jelena Perović, dia

Andjelka Ćirović, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme. Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije.

Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama. 

Otvoreni plan na kome autori insistiraju podrazuneva fleksibilnost kako u prostornom smislu tako i u pogledu namene. Dva podzemna nivoa predstavljaju garaže kojima je omogućen pristup neposredno iz Bulevara Mihaila Pupina i posredno iz Ulice trešnjinog cveta. U gornjem nivou smešteno je sklonište.

Karakteristične komunikacije su vertikalne u kulama i horizontalne u postamentu objekta. Parter je u predelu jugoistočne kule formiran kao otvoreni trg. Ispod korpusa objekta nalazi se denivelisano zatvoreno prizemlje, raslojeno na prostorni procep koji odvaja ulaz, nivo visokog prizemlja i nivo suterena. Prva tri nivoa ovog, jugozapadnog kompleksa zauzima tržni centar sa svim vrstama komercijalnih sadržaja. Paralelno se u kuli smenjuju otvoreni trg sa ulazima, galerija sa prijemnom dvoranom i sportsko – rekreativni centar na prvom spratu. U višim nivoima je predviđeno poslovanje ali je karakter objekta takav da postoji mogućnost promene namene u daljem razvoju ovog područja. Na poslednjim etažama kula su apartmani, dupleksi. Krov se koristi kao terasa sa mogućnošću organizacije sadržaja na otvorenom. Sprat na kome se nalazi restoran – snek bar u jugozapadnoj kuli razdvaja kulu i postament, kako namenski tako i kompoziciono jer se na ovom mestu prekida kontinuitet fasade tako da se kompozicija svodi na tri kubična volumena. 

 

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

II nagrada, I plasman

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Aleksandra Špijunović, dia

 Igor Pantić, m.arch

Petar Bojović,m.arch

 

 

Projektanti:

 Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Jelena Perović, dia

Andjelka Ćirović, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme. Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije.

Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama. 

Otvoreni plan na kome autori insistiraju podrazuneva fleksibilnost kako u prostornom smislu tako i u pogledu namene. Dva podzemna nivoa predstavljaju garaže kojima je omogućen pristup neposredno iz Bulevara Mihaila Pupina i posredno iz Ulice trešnjinog cveta. U gornjem nivou smešteno je sklonište.

Karakteristične komunikacije su vertikalne u kulama i horizontalne u postamentu objekta. Parter je u predelu jugoistočne kule formiran kao otvoreni trg. Ispod korpusa objekta nalazi se denivelisano zatvoreno prizemlje, raslojeno na prostorni procep koji odvaja ulaz, nivo visokog prizemlja i nivo suterena. Prva tri nivoa ovog, jugozapadnog kompleksa zauzima tržni centar sa svim vrstama komercijalnih sadržaja. Paralelno se u kuli smenjuju otvoreni trg sa ulazima, galerija sa prijemnom dvoranom i sportsko – rekreativni centar na prvom spratu. U višim nivoima je predviđeno poslovanje ali je karakter objekta takav da postoji mogućnost promene namene u daljem razvoju ovog područja. Na poslednjim etažama kula su apartmani, dupleksi. Krov se koristi kao terasa sa mogućnošću organizacije sadržaja na otvorenom. Sprat na kome se nalazi restoran – snek bar u jugozapadnoj kuli razdvaja kulu i postament, kako namenski tako i kompoziciono jer se na ovom mestu prekida kontinuitet fasade tako da se kompozicija svodi na tri kubična volumena. 

 

Gospodara Vučića

2008

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje

 

I nagrada

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

 

 

Projektanti:

 

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Miloš Paunović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch 

Pavle Stamenović, dia

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

- Idejno arhitektonsko rešenje poslovnog objekta u ul. Gospodara Vučića, Beograd

- Autor: Branislav Mitrović, d.i.a.

- Autor stambenog dela: Jelena Perović, d.i.a;

Projektanti: Dragana Grahovac, d.i.a; Dragana Jeremić, d.i.a;Pavle Stamenović, d.i.a.;

Jelena Kuzmanović, d.i.a; Nemanja Zimonjić d.i.a; Miloš Paunović, d.i.a.

- Beograd, Srbija



IDEJNO ARHITEKTONSKO – URBANISTIČKO REŠENJE STAMBENO POSLOVNOG OBJEKTA U  BEOGRADU U ULICI GOSPODARA VUČIĆA BR. 223

 


Obrazloženje koncepta stambeno

poslovnog objekta u ulici Gospodara Vučića

 

 

Nekoliko je obavezujućih uslova kao i ograničenja prisutno kod projektovanja stambeno poslovnog objekta na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, te Ravaničke i ulice Radojke Lakic. Gabarit novoprojektovanog kompleksa je zapravo polovina gradskog bloka sa raznorodnim funkcijama i oblikovno funkcionalnim zahtevima. Određeni programski zahtevi su odredili pravac istraživanja i opredeljenja za takav arhitektonski koncept- raznorodne funkcije i faznost.

 

Postojeću blokovsku strukturu severno od ulice Gospodara Vučića karakteriše gusta parcelacija i niska izgrađenost objekata skromnog boniteta, kao i gusta ozelenjenost kako unutar bloka, tako i duž uličnog fronta. Imajući u vidu programske zahteve prvenstveno po pitanju očekivane kvadrature, autori su nastojali da u što većoj meri očuvaju ambijentalne vrednosti okruženja. Težnja da se novi objekat što prirodnije inkorporira u postojeći zeleni fond, u kontekstu mirenja betona i zelenila, proizvela je kuću transparentne, paučaste fasade u kojoj se ogledaju krošnje drveća.

 

Fasada ka Ravaničkoj ulici je dvostruka i sastoji se iz dva sloja potpuno transparentnog stakla, između kojih je formiran kvalitetan ventiliran prostor terase, istovremeno štiteći celovitost arhitektonskog izraza. Ove zastakljene lođe koje se pružaju celom dužinom uličnog fronta, na svim etažama, predstavljaju strukturalni deo jednog provetrenog i funkcionalnog fasadnog sistema koji ne propušta loše uticaje ali obezbeđuje prodor dobrim. Pre svega, sa frontalne, severne strane, korišćenjem materijala koji maksimalno propuštaju svetlost ostvareno je najbolje moguće prirodno osvetljenje. Prostor zastakljenih lođa moguće je i potpuno otvoriti. Spoljna fasada sadrži pokretne zastakljene panele, koje je moguće pomeriti ukoliko je to potrebno korisnicima.

 

Imajući u vidu raznorodan program, planiranu faznost izgradnje, kao i zahtev za različitim tretmanom ulica kojima je lokacija oivičena, pristup autora moze se opisati kao težnja za celovitošću funkcije, forme i konstrukcije. Uzevši u obzir sve uticajne faktore, za arhitektonski sklop izabran je dvotraktni tipološki okvir, kao optimalan prvenstveno u kontekstu geometrije lokacije i kvaliteta stambenog prostora. Autori su težili tome da programska shema stambenih jedinica ima visoku „upotrebnu vrednost“, odnosno da prostor bude maksimalno iskorišćen, te da se kvadratura prostora komunikacija (odnosno prostora hodnika, holova, pomoćnih prostorija) maksimalno smanji. Korišćenjem dvotraktnog sklopa omogućena je dvostrana orjentacija svih stambenih jedinica, gde su kuhinje i trpezarije ventilirane i osvetljene preko unutrašnjeg ozelenjenog atrijuma.  Ovakav odnos prema programu autori su usvojili kako bi poboljšali funkcionalnost stanova, a samim tim i njihovu cenu na tržištu. Međutim, maksimizacija „upotrebljivosti“ stanova nije dovela u drugi plan ono što predstavlja suštinu projektovanja stambenog prostora -  mogućnost da se ostvari zdravo, kvalitetno stanovanje.

 

Poslovni objekat, konkursnim programom predviđen na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, svojim oblikovni performansama predstavlja kulminaciju i finalizaciju linearnog fronta duž ulice Ravaničke. Tretirajući ugaonu poziciju objekta, dinamična pokrenuta ravan formira ulaz u isti. Poslovni objekat atrijumskog tipa, koncipiran je kao prostor otverenog plana, artikulisan mobilnim pregradama u funkciji adaptibilnosti prema potrebama korisnika.

 

Primenjen je skeletni konstruktivni sistem optimalnih raspona (7.5x6.0), kako sa aspekta racionalnosti i kapaciteta garaže, tako i sa aspekta funkcionalnosti i konfora stambene jedinice, koja je usled takvog sklopa prostorno i funkcionalno fleksibilna. U skladu sa tim, autori smatraju da je ostvaren visok nivo varijabilnosti stambenih jedinica, od garsonjere, preko jednosobnog, jednoiposobnog, dvosobnog, sve do petosobnog stana. Manji stanovi pozicionirani su na nižim etažama, dok veće kvadrature zauzimaju više spratove, zaključno sa povučenim, šestim spratom koji karakterišu penthouse stambene jedinice.

 

 

Po pitanju celokupnog arhitektonskog izraza, heterogenost programa (kompleks stambenog i poslovnog objekta) stvara dilemu po pitanju jedinstva fasadnog platna. Postavlja se pitanje da li front tretirati kao segmentiranu manifestaciju svake funkcije ponaosob, ili težiti ka sjedinjavanju uličnog fronta? Uzevši u obzir izrazito rezidencijalni karakter okruženja, autori su se opredelili za koncept povezivanja tih raznorodnih funcija u kompaktnu oblikovnu formu. Fokus tog istraživanja fasade usmeren je ka pronalaženju elemenata arhitektonske materijalizacije stambene arhitekture, koji su kompatibilni sa arhitekturom poslovnog objekta, ne bi li se na taj način ostvario celovit, čvrst ulični front. Osnovni element prevezivanja ovih fasada u jedinstven sistem, predstavlja struktura udvojenih planova koji formiraju kontinualnu lodju ka Ravaničkoj ulici. Ta fasada-opna, istovremeno predstavlja istraživanje dinamike superponiranih ravni-’’dubine površine’’, dakle tretiranja fasade kao aktivnog, dinamičnog elementa arhitektonskog jezika.

Nasuprot tome, fasada orjentisana ka jugu i unutrašnjosti bloka obložena je toplim materijalima, svojstvenim stambenoj arhitekturi, poput brisoleja od drveta koji po potrebi štite stambene prostore od prekomerne insolacije.

 

Pored namere da svaka stambena jedinica ima maksimalno dobre uslove stanovanja prema svim kriterijumima, autori su želeli da stvore prijatan javni ambijent, imajući u vidu da je lokacija gotovo centralna, bez obzira na trenutno stanje u kome se nalazi.

 

 

IDEJNI KONCEPT INFRASTRUKTURE

 

 

STAMBENI DEO

 

Koncept grejanja stambenog dela objekta oslanja se na radijatorsko grejanje izvorom toplotne energije preko daljinskog sistema grejanja JKPBE.

Shodno savremenom pristupu organizacije objekta pretpostavlja se primena dvocevnog sistema grejanja sa skrivenim razvodima.

Klimatizcija stanova pretpostavljena je kao individualna, korišćenjem “ split “ ili “multi split” sistema sa definisanim pozicijama spoljašnjih jedinica koje ne bi ugrozile arhitektoniku objekta.

Kako su stambene celine međusobno povezane u cilju uštede danas vrlo skupog prostora u podzemnim etažama predviđeno je da se dve faze povežu na jednu podstanicu.

 

POSLOVNI  DEO

 

Izvor toplotne energije u poslonom prostoru za potrebe grejanja bile bi beogradske elektrane dok bi za razliku od stanova ovaj prostor bio klimatizovan i  prirodno ventiliran.

Oprema za grejanje, ventiliranje i klimatizaciju nalazile bi se u tehničkim prostorijama na nivou -2.

Kao grejno telo u poslovnim prostorima koristili bi se ventilator-konvektori(FANCOIL) koji pružaju mogućnost lokalne regulacije temperature.

 

 

DIZEL AGREGAT- u slučaju nestanka napajanja treba da obezbedi nesmetani rad liftova, “sprinkler” sistema kao i ventilatora za odimnjavanje garaže.

U objektu su predviđeni svi sistemi jake i slabe struje kao signalizacija i dojavljivanja požara.

 

 

 

 

BRUTO POVRŠINA OBJEKTA

Ukupna površina stambenih jedinica – 10 968 m2

Ukupna površina poslovnog prostora –  5 709 m2

Ukupna površina nadzemnih etaža –   16 677 m2

Ukupna površina podzemnih etaža –     6 754 m2 (153 parking mesta)

                                                     ∑ = 23 431 m2

indeks izgrađenosti parcele –3.51 

stepen zauzetosti parcele – 55%


 

 

Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje

 

I nagrada

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

 

 

Projektanti:

 

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Miloš Paunović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch 

Pavle Stamenović, dia

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

- Idejno arhitektonsko rešenje poslovnog objekta u ul. Gospodara Vučića, Beograd

- Autor: Branislav Mitrović, d.i.a.

- Autor stambenog dela: Jelena Perović, d.i.a;

Projektanti: Dragana Grahovac, d.i.a; Dragana Jeremić, d.i.a;Pavle Stamenović, d.i.a.;

Jelena Kuzmanović, d.i.a; Nemanja Zimonjić d.i.a; Miloš Paunović, d.i.a.

- Beograd, Srbija



IDEJNO ARHITEKTONSKO – URBANISTIČKO REŠENJE STAMBENO POSLOVNOG OBJEKTA U  BEOGRADU U ULICI GOSPODARA VUČIĆA BR. 223

 


Obrazloženje koncepta stambeno

poslovnog objekta u ulici Gospodara Vučića

 

 

Nekoliko je obavezujućih uslova kao i ograničenja prisutno kod projektovanja stambeno poslovnog objekta na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, te Ravaničke i ulice Radojke Lakic. Gabarit novoprojektovanog kompleksa je zapravo polovina gradskog bloka sa raznorodnim funkcijama i oblikovno funkcionalnim zahtevima. Određeni programski zahtevi su odredili pravac istraživanja i opredeljenja za takav arhitektonski koncept- raznorodne funkcije i faznost.

 

Postojeću blokovsku strukturu severno od ulice Gospodara Vučića karakteriše gusta parcelacija i niska izgrađenost objekata skromnog boniteta, kao i gusta ozelenjenost kako unutar bloka, tako i duž uličnog fronta. Imajući u vidu programske zahteve prvenstveno po pitanju očekivane kvadrature, autori su nastojali da u što većoj meri očuvaju ambijentalne vrednosti okruženja. Težnja da se novi objekat što prirodnije inkorporira u postojeći zeleni fond, u kontekstu mirenja betona i zelenila, proizvela je kuću transparentne, paučaste fasade u kojoj se ogledaju krošnje drveća.

 

Fasada ka Ravaničkoj ulici je dvostruka i sastoji se iz dva sloja potpuno transparentnog stakla, između kojih je formiran kvalitetan ventiliran prostor terase, istovremeno štiteći celovitost arhitektonskog izraza. Ove zastakljene lođe koje se pružaju celom dužinom uličnog fronta, na svim etažama, predstavljaju strukturalni deo jednog provetrenog i funkcionalnog fasadnog sistema koji ne propušta loše uticaje ali obezbeđuje prodor dobrim. Pre svega, sa frontalne, severne strane, korišćenjem materijala koji maksimalno propuštaju svetlost ostvareno je najbolje moguće prirodno osvetljenje. Prostor zastakljenih lođa moguće je i potpuno otvoriti. Spoljna fasada sadrži pokretne zastakljene panele, koje je moguće pomeriti ukoliko je to potrebno korisnicima.

 

Imajući u vidu raznorodan program, planiranu faznost izgradnje, kao i zahtev za različitim tretmanom ulica kojima je lokacija oivičena, pristup autora moze se opisati kao težnja za celovitošću funkcije, forme i konstrukcije. Uzevši u obzir sve uticajne faktore, za arhitektonski sklop izabran je dvotraktni tipološki okvir, kao optimalan prvenstveno u kontekstu geometrije lokacije i kvaliteta stambenog prostora. Autori su težili tome da programska shema stambenih jedinica ima visoku „upotrebnu vrednost“, odnosno da prostor bude maksimalno iskorišćen, te da se kvadratura prostora komunikacija (odnosno prostora hodnika, holova, pomoćnih prostorija) maksimalno smanji. Korišćenjem dvotraktnog sklopa omogućena je dvostrana orjentacija svih stambenih jedinica, gde su kuhinje i trpezarije ventilirane i osvetljene preko unutrašnjeg ozelenjenog atrijuma.  Ovakav odnos prema programu autori su usvojili kako bi poboljšali funkcionalnost stanova, a samim tim i njihovu cenu na tržištu. Međutim, maksimizacija „upotrebljivosti“ stanova nije dovela u drugi plan ono što predstavlja suštinu projektovanja stambenog prostora -  mogućnost da se ostvari zdravo, kvalitetno stanovanje.

 

Poslovni objekat, konkursnim programom predviđen na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, svojim oblikovni performansama predstavlja kulminaciju i finalizaciju linearnog fronta duž ulice Ravaničke. Tretirajući ugaonu poziciju objekta, dinamična pokrenuta ravan formira ulaz u isti. Poslovni objekat atrijumskog tipa, koncipiran je kao prostor otverenog plana, artikulisan mobilnim pregradama u funkciji adaptibilnosti prema potrebama korisnika.

 

Primenjen je skeletni konstruktivni sistem optimalnih raspona (7.5x6.0), kako sa aspekta racionalnosti i kapaciteta garaže, tako i sa aspekta funkcionalnosti i konfora stambene jedinice, koja je usled takvog sklopa prostorno i funkcionalno fleksibilna. U skladu sa tim, autori smatraju da je ostvaren visok nivo varijabilnosti stambenih jedinica, od garsonjere, preko jednosobnog, jednoiposobnog, dvosobnog, sve do petosobnog stana. Manji stanovi pozicionirani su na nižim etažama, dok veće kvadrature zauzimaju više spratove, zaključno sa povučenim, šestim spratom koji karakterišu penthouse stambene jedinice.

 

 

Po pitanju celokupnog arhitektonskog izraza, heterogenost programa (kompleks stambenog i poslovnog objekta) stvara dilemu po pitanju jedinstva fasadnog platna. Postavlja se pitanje da li front tretirati kao segmentiranu manifestaciju svake funkcije ponaosob, ili težiti ka sjedinjavanju uličnog fronta? Uzevši u obzir izrazito rezidencijalni karakter okruženja, autori su se opredelili za koncept povezivanja tih raznorodnih funcija u kompaktnu oblikovnu formu. Fokus tog istraživanja fasade usmeren je ka pronalaženju elemenata arhitektonske materijalizacije stambene arhitekture, koji su kompatibilni sa arhitekturom poslovnog objekta, ne bi li se na taj način ostvario celovit, čvrst ulični front. Osnovni element prevezivanja ovih fasada u jedinstven sistem, predstavlja struktura udvojenih planova koji formiraju kontinualnu lodju ka Ravaničkoj ulici. Ta fasada-opna, istovremeno predstavlja istraživanje dinamike superponiranih ravni-’’dubine površine’’, dakle tretiranja fasade kao aktivnog, dinamičnog elementa arhitektonskog jezika.

Nasuprot tome, fasada orjentisana ka jugu i unutrašnjosti bloka obložena je toplim materijalima, svojstvenim stambenoj arhitekturi, poput brisoleja od drveta koji po potrebi štite stambene prostore od prekomerne insolacije.

 

Pored namere da svaka stambena jedinica ima maksimalno dobre uslove stanovanja prema svim kriterijumima, autori su želeli da stvore prijatan javni ambijent, imajući u vidu da je lokacija gotovo centralna, bez obzira na trenutno stanje u kome se nalazi.

 

 

IDEJNI KONCEPT INFRASTRUKTURE

 

 

STAMBENI DEO

 

Koncept grejanja stambenog dela objekta oslanja se na radijatorsko grejanje izvorom toplotne energije preko daljinskog sistema grejanja JKPBE.

Shodno savremenom pristupu organizacije objekta pretpostavlja se primena dvocevnog sistema grejanja sa skrivenim razvodima.

Klimatizcija stanova pretpostavljena je kao individualna, korišćenjem “ split “ ili “multi split” sistema sa definisanim pozicijama spoljašnjih jedinica koje ne bi ugrozile arhitektoniku objekta.

Kako su stambene celine međusobno povezane u cilju uštede danas vrlo skupog prostora u podzemnim etažama predviđeno je da se dve faze povežu na jednu podstanicu.

 

POSLOVNI  DEO

 

Izvor toplotne energije u poslonom prostoru za potrebe grejanja bile bi beogradske elektrane dok bi za razliku od stanova ovaj prostor bio klimatizovan i  prirodno ventiliran.

Oprema za grejanje, ventiliranje i klimatizaciju nalazile bi se u tehničkim prostorijama na nivou -2.

Kao grejno telo u poslovnim prostorima koristili bi se ventilator-konvektori(FANCOIL) koji pružaju mogućnost lokalne regulacije temperature.

 

 

DIZEL AGREGAT- u slučaju nestanka napajanja treba da obezbedi nesmetani rad liftova, “sprinkler” sistema kao i ventilatora za odimnjavanje garaže.

U objektu su predviđeni svi sistemi jake i slabe struje kao signalizacija i dojavljivanja požara.

 

 

 

 

BRUTO POVRŠINA OBJEKTA

Ukupna površina stambenih jedinica – 10 968 m2

Ukupna površina poslovnog prostora –  5 709 m2

Ukupna površina nadzemnih etaža –   16 677 m2

Ukupna površina podzemnih etaža –     6 754 m2 (153 parking mesta)

                                                     ∑ = 23 431 m2

indeks izgrađenosti parcele –3.51 

stepen zauzetosti parcele – 55%


Poslovni objekat u ulici Neznanog Junaka

2008

 

 

Beograd, Srbija


 

Ideno arhitektonsko rešenje


 

Autor:

 Branislav Mitrović, dia

 

 

Projektanti:

 Jelena Perović, dia

 Jelena Kuzmanović, dia

Pavle Stamenović,  dia

 

 

Projektovano: 2008.

 

 

Beograd, Srbija


 

Ideno arhitektonsko rešenje


 

Autor:

 Branislav Mitrović, dia

 

 

Projektanti:

 Jelena Perović, dia

 Jelena Kuzmanović, dia

Pavle Stamenović,  dia

 

 

Projektovano: 2008.