Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva
lokacija: Budva, Crna Gora
status: konkurs (DRUGO mesto)
Projektanti saradnici:
Upravna zgrada „HE na Drini“
Višegrad, Republika Srpska
Idejni arhitektonsko
građevinski projekat
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Ognjen Krašna, m.arch
Katarina Tešić, dia
Odgovorni projektant:
Siniša Tatalović, dia.
Projektovano: 2011.
Poslovna zgrada u Banja Luci
Banja Luka, Republika Srpska
Konkurs za idejno
arhitektonsko i urbanističko rešenje
III nagrada
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Ognjen Krašna, m.arch
Projektant:
Jelena Perović, dia
Saradnici:
Marko Matejić, m.arch
Nikola Ivković, m.arch
3d prezentacija:
Miloš Paunović, dia
Projektovano: 2010.
U skladu sa javnim karakterom kako objekta, tako i same lokacije na kojoj se nalazi, namera je bila da svi projektovani prostori budu što dostupniji i pristupačniji. Ponuđen urbanistički sled je na osnovu temeljne analize delimično preispitan, kako bi se unapredio karakter gradske matrice, pravaca i vizura.
Stav po pitanju formalnih i funkcionalnih aspekata bio je da se svi arhitektonski elementi spoje tako da omoguće jedinstvo i stabilnost arhitektonske kompozicije, umesto segregacije istih u zesebne oblikovne celine. Nivo ulice je ispod objekta spušten na nivo suterena, gde zajedno sa parterom i mezaninom pravi aktivni, komercijalni, javni prostor.
Iako funkcionalno autonomne, četiri jedinice su sklopljene u jedinstveni, vitki volumen koji podcrtava lokaciju, i komunicira sa okolnim objektima i javnim prostorima. Taj kontinuitet favorizovan je i sa aspekta funkcionalnosti projekta, jer takva organizacija omogućuje eventualne promene u funkcionisanju prostora tokom korišćenja. Takođe, kompleks može biti realizovan u sekcijama, stoga je omogućena fazna izgradnja.
Dve naspramne podužne fasade tretirane su na različit način; fasada koja je orjentisana ka Vidovdanskoj ulici, ka jugozapadu je obavijena u meku opnu koja ima ulogu zaštite od sunca a istovremeno omogućava kontinuitet fronta. Druga, severoistočna fasada koja gleda na susedne objekte odaje utisak zasebnih objekata, te na taj način čini objekat uklopljenim u okruženje.
Upravna zgrada „HE na Drini“
Višegrad, Republika Srpska
Konkurs za idejno
arhitektonsko rešenje
II nagrada, I plasman
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Ognjen Krašna, m.arch
Katarina Tešić, dia
Saradnik:
Dragana Grahovac, m.arch
3d prezentacija:
Nebojša Stevanović, m.arch
Dimitrije Radosavljević, m.arch
Projektovano: 2010.
Polazna ideja i sam proces projektovanja u kontinuitetu su preispitavani u funkciji od prostornog i kulturno – istorijskog okvira, kojim je definisana predmetna lokacija. Glavni nosilac tog okvira je Stari Višegradski most, koji je u neposrednom vizuelnom kontaktu sa planiranim objektom.
Neophodno je zauzeti stav koji će u datom ambijentu imati dvostruku, ali sinhronizovanu artikulaciju. Naime, dodeljena lokacija sugeriše objekat koji će svojim gabaritom i položajem biti dominanta, ali istovremeno „opominje“ da njegova arhitektonska interpretacija ne sme ugroziti značaj mosta – pre svega u vizuelnom smislu. Takav kontekst autoru jasno sugeriše da novoprojektovani objekat mora „govoriti istim jezikom“ kao čitavo neposredno okruženje. To ne znači dosledno preuzimanje arhitektonskih elemenata sa postojeće strukture Mosta, već suptilno uklapanje nove forme u postojeći okvir. Na to pitanje odgovoreno je čvrstom strukturom u prizemlju objekta, koja materijalizacijom (kamen) i ritmom definisanim punim zidnim platnima i otvorima (prodori u unutrašnji „trg“), prirodno srasta sa postojećim javnim prostorom podržavajući strukturu i dominantan pravac Mosta.
Novoprojektovano rešenje predlaže izmeštanje vidikovca na poziciju koju teren prirodnim proširenjem „sugeriše“. To je, ujedno, pristupna platforma za putnike koji prugom (Šarganska osmica) stižu u Višegrad. Takva postavka u odnosu na gabarit posmatraču omogućava čistu i jasno definisanu vizuru prema Mostu, a potom ga „uvlači“ u prostor „trga“ (koji praktično prožima i unutrašnji prostor ulaznog i izložbenog dela objekta) i naglo otvara ka javnom prostoru – ulici, trgu, gradskoj vrevi, promenadi gde Most „ulazi“ u grad.
Za posmatrača koji „kasabi“ pristupa sa leve obale nudi atraktivnu formu sa gradacijom materijala: kamen i gusta metalna mreža sa zelenilom koje na pojedinim mestima raste uz samu mrežu i time ostvaruje dinamiku fasade. Na taj način, ona sa prirodnim okruženjem – zelenilom i rekom uspostavlja „dijalog“. Ujedno, sprečava nametanje nove strukture kao dominantne u prostoru, imajući u vidu kulturno – istorijsko nasledje. Iznad nje se grad logično nadvija na veoma pokrenutom terenu; u tom smislu, ona je prva kaskada, koja ujedno odaje utisak „kuće koja lebdi“.
Unutrašnja organizacija je proistekla iz programa definisanog prema potrebama investitora, a u skladu sa standardima savremenog poslovanja. Ideja je stvoriti „prozračne“ ambijente koji će vizuelno komunicirati sa celim okruženjem: sa gradom, novoformiranim unutrašnjim trgom sjedinjenim sa postojećim, Mostom, rekom i uporedo omogućiti potrebni radni komfor. Fleksibilnost radnog prostora ostvarena je uvodjenjem laganih pregrada, koje omogućavaju organizaciju radnog prostora na više načina i stvaranje novih ambijenata. U unutrašnjoj organizaciji, predvidjena su i mesta okupljanja – odmora, koji mogu biti i otvorena – terase i unutrašnji trg.
U celini, zgrada HE je zamišljena kao savremeni poslovni objekat sa kvalitetnim prostorima za svoje zaposlene, ali istovremeno i fluidni javni prostor, koji prolaznike vodi kroz različite ambijente: od vidikovca preko trga koji počiva u novom objektu i otvara se ka Mostu, sve do samog Mosta.
Poslovni objekat u Kaću
Kać, Srbija
Idejni arhitektonski projekat
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Siniša Tatalović, dia
Ognjen Krašna, m.arch
Jelena Perović, dia
Projektovano: 2009.
Opštegradski centar
Radnička ulica, Novi Sad, Srbija
Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Dragana Jeremić, dia
Jelena Perović, dia
Ognjen Krašna, m.arch
Projektanti:
Dragana Grahovac, m.arch
Jelena Kuzmanović, m.arch
Pavle Stamenović, dia
3d prezentacija:
Uroš Kovačević, dia
Projektovano: 2009.
Urbani sklop koji predstavlja širu lokaciju karakteriše ortogonalna urbana matrica. Taj karakter skladne gradske blokovske geometrije kompromitovan je masivnošću i dispozicijom sportsko/poslovnog centra Vojvodina. Ta masa narušava ortogonalnost i integritet urbane matrice, a time i celovitost bloka. Stav autora je, da umesto da se toj masi oponira, ona se mora prihvatiti, ne bi li se tako umirila. U skladu sa time, predložena regulaciona linija je, na osnovu analize konteksta, revidirana i delimično izmenjena kako bi dodatno naglasila vrednosti jasne matrice grada, vizura i pravaca.
Programske propozicije predviđaju tri prostorno/funkcionalne celine i javnu garažu. Predviđeno je da garaža zauzima zaseban deo parcele. U oblikovnom i funkcionalnom smislu, stav autora bio je, umesto da se te celine segregiraju, što je moguće više povežu i obezbede celovitost i stabilnost arhitektonskog sklopa koji istovremeno čini blok. Takav arhitektonski sklop može se tretirati kao kompoziciju dva elementa, od kojih je jedan objekat garaže, a drugi element je kontinualni poligonalni trakt koji svojim skretanjem podcrtava i kontekstualizuje uticaje i geometriju urbanog sklopa koji ga okružuje. Iako funkcionalno u potpunosti nezavisne, tri celine sadržane su unutar tog poligonalnog vitkog trakta koji zaokružuje lokaciju i uspostavlja pravilnost i dijalog sa okruženjem.
Ta kontinualnost volumena, za autore je prihvatljivija nego partitivnost pojedinačnih objekata, ne samo sa aspekta konteksta, već i sa aspekta potencijalne prenamene ili preraspodele prostora u smislu dugoročnog korišćenja objekta.
U skladu sa izrazito javnom namenom objekta, namera autora bila je da se što je moguće više prostora ponudi javnom korišćenju. Nadovezujući se na načela modernizma o slobodnom prizemlju i krovnoj bašti, autori uspostavljaju denivelisani javni ozelenjeni prostor, i na taj način povezuju slobodno prizemlje i krovnu baštu na vrhu garaže u jedinstven sistem ambijenata.
Poslovni objekat u Novom Sadu
Ugao ulica Futoškog puta i Subotičkog bulevara, Novi Sad, Srbija
Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Jelena Kuzmanović,m.arch
Dragana Grahovac, m.arch
Jelena Perović, dia
3d prezentacija:
Nebojša Stevanović, m.arch
Projektovano: 2009.
Poslovni objekat u Bloku 11a
Beograd, Srbija
Konkurs za idejno
arhitektonsko i urbanističko
rešenje
II nagrada, I plasman
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Aleksandra Špijunović, dia
Igor Pantić, m.arch
Petar Bojović,m.arch
Projektanti:
Ognjen Krašna, m.arch
Dragana Jeremić, dia
Jelena Perović, dia
Andjelka Ćirović, m.arch
Dragana Grahovac, m.arch
Jelena Kuzmanović, m.arch
Projektovano: 2008.
Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme. Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije.
Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama.
Otvoreni plan na kome autori insistiraju podrazuneva fleksibilnost kako u prostornom smislu tako i u pogledu namene. Dva podzemna nivoa predstavljaju garaže kojima je omogućen pristup neposredno iz Bulevara Mihaila Pupina i posredno iz Ulice trešnjinog cveta. U gornjem nivou smešteno je sklonište.
Karakteristične komunikacije su vertikalne u kulama i horizontalne u postamentu objekta. Parter je u predelu jugoistočne kule formiran kao otvoreni trg. Ispod korpusa objekta nalazi se denivelisano zatvoreno prizemlje, raslojeno na prostorni procep koji odvaja ulaz, nivo visokog prizemlja i nivo suterena. Prva tri nivoa ovog, jugozapadnog kompleksa zauzima tržni centar sa svim vrstama komercijalnih sadržaja. Paralelno se u kuli smenjuju otvoreni trg sa ulazima, galerija sa prijemnom dvoranom i sportsko – rekreativni centar na prvom spratu. U višim nivoima je predviđeno poslovanje ali je karakter objekta takav da postoji mogućnost promene namene u daljem razvoju ovog područja. Na poslednjim etažama kula su apartmani, dupleksi. Krov se koristi kao terasa sa mogućnošću organizacije sadržaja na otvorenom. Sprat na kome se nalazi restoran – snek bar u jugozapadnoj kuli razdvaja kulu i postament, kako namenski tako i kompoziciono jer se na ovom mestu prekida kontinuitet fasade tako da se kompozicija svodi na tri kubična volumena.
Gospodara Vučića
Beograd, Srbija
Konkurs za idejno
arhitektonsko i urbanističko rešenje
I nagrada
Autori:
Branislav Mitrović, dia
Jelena Perović, dia
Projektanti:
Dragana Grahovac, m.arch
Dragana Jeremić, dia
Jelena Kuzmanović, m.arch
Miloš Paunović, dia
Nemanja Zimonjić, m.arch
Pavle Stamenović, dia
Projektovano: 2008.
- Idejno arhitektonsko rešenje poslovnog objekta u ul. Gospodara Vučića, Beograd
- Autor: Branislav Mitrović, d.i.a.
- Autor stambenog dela: Jelena Perović, d.i.a;
Projektanti: Dragana Grahovac, d.i.a; Dragana Jeremić, d.i.a;Pavle Stamenović, d.i.a.;
Jelena Kuzmanović, d.i.a; Nemanja Zimonjić d.i.a; Miloš Paunović, d.i.a.
- Beograd, Srbija
IDEJNO ARHITEKTONSKO – URBANISTIČKO REŠENJE STAMBENO POSLOVNOG OBJEKTA U BEOGRADU U ULICI GOSPODARA VUČIĆA BR. 223
Obrazloženje koncepta stambeno
poslovnog objekta u ulici Gospodara Vučića
Nekoliko je obavezujućih uslova kao i ograničenja prisutno kod projektovanja stambeno poslovnog objekta na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, te Ravaničke i ulice Radojke Lakic. Gabarit novoprojektovanog kompleksa je zapravo polovina gradskog bloka sa raznorodnim funkcijama i oblikovno funkcionalnim zahtevima. Određeni programski zahtevi su odredili pravac istraživanja i opredeljenja za takav arhitektonski koncept- raznorodne funkcije i faznost.
Postojeću blokovsku strukturu severno od ulice Gospodara Vučića karakteriše gusta parcelacija i niska izgrađenost objekata skromnog boniteta, kao i gusta ozelenjenost kako unutar bloka, tako i duž uličnog fronta. Imajući u vidu programske zahteve prvenstveno po pitanju očekivane kvadrature, autori su nastojali da u što većoj meri očuvaju ambijentalne vrednosti okruženja. Težnja da se novi objekat što prirodnije inkorporira u postojeći zeleni fond, u kontekstu mirenja betona i zelenila, proizvela je kuću transparentne, paučaste fasade u kojoj se ogledaju krošnje drveća.
Fasada ka Ravaničkoj ulici je dvostruka i sastoji se iz dva sloja potpuno transparentnog stakla, između kojih je formiran kvalitetan ventiliran prostor terase, istovremeno štiteći celovitost arhitektonskog izraza. Ove zastakljene lođe koje se pružaju celom dužinom uličnog fronta, na svim etažama, predstavljaju strukturalni deo jednog provetrenog i funkcionalnog fasadnog sistema koji ne propušta loše uticaje ali obezbeđuje prodor dobrim. Pre svega, sa frontalne, severne strane, korišćenjem materijala koji maksimalno propuštaju svetlost ostvareno je najbolje moguće prirodno osvetljenje. Prostor zastakljenih lođa moguće je i potpuno otvoriti. Spoljna fasada sadrži pokretne zastakljene panele, koje je moguće pomeriti ukoliko je to potrebno korisnicima.
Imajući u vidu raznorodan program, planiranu faznost izgradnje, kao i zahtev za različitim tretmanom ulica kojima je lokacija oivičena, pristup autora moze se opisati kao težnja za celovitošću funkcije, forme i konstrukcije. Uzevši u obzir sve uticajne faktore, za arhitektonski sklop izabran je dvotraktni tipološki okvir, kao optimalan prvenstveno u kontekstu geometrije lokacije i kvaliteta stambenog prostora. Autori su težili tome da programska shema stambenih jedinica ima visoku „upotrebnu vrednost“, odnosno da prostor bude maksimalno iskorišćen, te da se kvadratura prostora komunikacija (odnosno prostora hodnika, holova, pomoćnih prostorija) maksimalno smanji. Korišćenjem dvotraktnog sklopa omogućena je dvostrana orjentacija svih stambenih jedinica, gde su kuhinje i trpezarije ventilirane i osvetljene preko unutrašnjeg ozelenjenog atrijuma. Ovakav odnos prema programu autori su usvojili kako bi poboljšali funkcionalnost stanova, a samim tim i njihovu cenu na tržištu. Međutim, maksimizacija „upotrebljivosti“ stanova nije dovela u drugi plan ono što predstavlja suštinu projektovanja stambenog prostora - mogućnost da se ostvari zdravo, kvalitetno stanovanje.
Poslovni objekat, konkursnim programom predviđen na uglu ulica Gospodara Vučića i Ravaničke, svojim oblikovni performansama predstavlja kulminaciju i finalizaciju linearnog fronta duž ulice Ravaničke. Tretirajući ugaonu poziciju objekta, dinamična pokrenuta ravan formira ulaz u isti. Poslovni objekat atrijumskog tipa, koncipiran je kao prostor otverenog plana, artikulisan mobilnim pregradama u funkciji adaptibilnosti prema potrebama korisnika.
Primenjen je skeletni konstruktivni sistem optimalnih raspona (7.5x6.0), kako sa aspekta racionalnosti i kapaciteta garaže, tako i sa aspekta funkcionalnosti i konfora stambene jedinice, koja je usled takvog sklopa prostorno i funkcionalno fleksibilna. U skladu sa tim, autori smatraju da je ostvaren visok nivo varijabilnosti stambenih jedinica, od garsonjere, preko jednosobnog, jednoiposobnog, dvosobnog, sve do petosobnog stana. Manji stanovi pozicionirani su na nižim etažama, dok veće kvadrature zauzimaju više spratove, zaključno sa povučenim, šestim spratom koji karakterišu penthouse stambene jedinice.
Po pitanju celokupnog arhitektonskog izraza, heterogenost programa (kompleks stambenog i poslovnog objekta) stvara dilemu po pitanju jedinstva fasadnog platna. Postavlja se pitanje da li front tretirati kao segmentiranu manifestaciju svake funkcije ponaosob, ili težiti ka sjedinjavanju uličnog fronta? Uzevši u obzir izrazito rezidencijalni karakter okruženja, autori su se opredelili za koncept povezivanja tih raznorodnih funcija u kompaktnu oblikovnu formu. Fokus tog istraživanja fasade usmeren je ka pronalaženju elemenata arhitektonske materijalizacije stambene arhitekture, koji su kompatibilni sa arhitekturom poslovnog objekta, ne bi li se na taj način ostvario celovit, čvrst ulični front. Osnovni element prevezivanja ovih fasada u jedinstven sistem, predstavlja struktura udvojenih planova koji formiraju kontinualnu lodju ka Ravaničkoj ulici. Ta fasada-opna, istovremeno predstavlja istraživanje dinamike superponiranih ravni-’’dubine površine’’, dakle tretiranja fasade kao aktivnog, dinamičnog elementa arhitektonskog jezika.
Nasuprot tome, fasada orjentisana ka jugu i unutrašnjosti bloka obložena je toplim materijalima, svojstvenim stambenoj arhitekturi, poput brisoleja od drveta koji po potrebi štite stambene prostore od prekomerne insolacije.
Pored namere da svaka stambena jedinica ima maksimalno dobre uslove stanovanja prema svim kriterijumima, autori su želeli da stvore prijatan javni ambijent, imajući u vidu da je lokacija gotovo centralna, bez obzira na trenutno stanje u kome se nalazi.
IDEJNI KONCEPT INFRASTRUKTURE
STAMBENI DEO
Koncept grejanja stambenog dela objekta oslanja se na radijatorsko grejanje izvorom toplotne energije preko daljinskog sistema grejanja JKPBE.
Shodno savremenom pristupu organizacije objekta pretpostavlja se primena dvocevnog sistema grejanja sa skrivenim razvodima.
Klimatizcija stanova pretpostavljena je kao individualna, korišćenjem “ split “ ili “multi split” sistema sa definisanim pozicijama spoljašnjih jedinica koje ne bi ugrozile arhitektoniku objekta.
Kako su stambene celine međusobno povezane u cilju uštede danas vrlo skupog prostora u podzemnim etažama predviđeno je da se dve faze povežu na jednu podstanicu.
POSLOVNI DEO
Izvor toplotne energije u poslonom prostoru za potrebe grejanja bile bi beogradske elektrane dok bi za razliku od stanova ovaj prostor bio klimatizovan i prirodno ventiliran.
Oprema za grejanje, ventiliranje i klimatizaciju nalazile bi se u tehničkim prostorijama na nivou -2.
Kao grejno telo u poslovnim prostorima koristili bi se ventilator-konvektori(FANCOIL) koji pružaju mogućnost lokalne regulacije temperature.
DIZEL AGREGAT- u slučaju nestanka napajanja treba da obezbedi nesmetani rad liftova, “sprinkler” sistema kao i ventilatora za odimnjavanje garaže.
U objektu su predviđeni svi sistemi jake i slabe struje kao signalizacija i dojavljivanja požara.
BRUTO POVRŠINA OBJEKTA
Ukupna površina stambenih jedinica – 10 968 m2
Ukupna površina poslovnog prostora – 5 709 m2
Ukupna površina nadzemnih etaža – 16 677 m2
Ukupna površina podzemnih etaža – 6 754 m2 (153 parking mesta)
∑ = 23 431 m2
indeks izgrađenosti parcele –3.51
stepen zauzetosti parcele – 55%
Poslovni objekat u ulici Neznanog Junaka
Beograd, Srbija
Ideno arhitektonsko rešenje
Autor:
Branislav Mitrović, dia
Projektanti:
Jelena Perović, dia
Jelena Kuzmanović, dia
Pavle Stamenović, dia
Projektovano: 2008.
