sortiraj po godini
silazno
uzlazno
|
najnovije
najstarije

Urbanističko-arhitektonsko rešenje Muzeja savremene umetnosti, Prirodnjačkog muzeja i Parka kulture i umetnosti

2024

lokacija: Podgorica, Crna Gora

status: konkurs 

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

lokacija: Podgorica, Crna Gora

status: konkurs 

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Osnovno stanovište u promišljanju o konceptu i organizaciji prostora na predmetnoj lokaciji proisteklo je iz težnje da se kompleks celovito tretira i da se u vizuelnom smislu istakne njegova muzejska namena i centralni položaj u gradu. Opredeljenje da se novi kulturni centar Podgorice istakne u vizuelnom identitetu grada, uticalo je na stav da se opredelimo za monumentalni tretman objekata na lokaciji, ali koji ne bi ni na koji način narušili karakter toka reče Morače i postojanost Mosta Milenijum. Sa druge strane, smatrali smo za imperativ da se urbanističkom i arhitektonskom artikulacijom omogući neposrednije spuštanje grada na reku. Stoga bi se naš koncept o predmetnom prostoru mogao najbliže opisati rečima „reprezentativna suzdržanost” i „korzo do reke”.

Kompleks je prema raspisu konkursa podeljen na pet jasno diferenciranih prostornih i funkcionalnih celina: a) Muzej savremene umetnosti, b) Prirodnjački muzej sa botaničkom baštom, c) park umetnosti i kulture, d) kuću arhitekture i e) podzemnu javnu garažu. Svaki od navedenih delova kompleksa se može fazno posmatrati kao autonomna celina i kao deo veće celine, te je u tom smislu moguća i njihova fazna izgradnja.

Muzej savremene umetnosti je pozicioniran uz Most Milenijum, na izvesnoj distanci. Uz MSU je pozicija Prirodnjačkog muzeja u čijem zadnjem delu, prema ulici Vaka Đurovića je smeštena Botanička bašta. Glavni pešački pristup muzejskom kompleksu je iz ulice Vaka Đurovića preko široke pešačke promenade (auditorijuma) čiji je pravac produžen od kružnog toka pored gradskog stadiona prema reci Morači. U zoni ispod pešačke promenade je smeštena podzemna garaža za potrebe muzejskog kompleksa kojoj se pristupa iz ulice Vaka Đurovića, na karakterističnoj krivini. Između predmetne lokacije (zona obuhvata konkursa) i dela koji se anketno rešava (kontaktna zona), pozicionirana je javna podzemna garaža koja deli kolski pristup sa muzejskom garažom. Za apsolutnu kotu čitavog kompleksa je uzeta kota terena na mestu pristupnog platoa, na početku pešačke promenade uz ulicu Vaka Đurovića (46 m.n.v).

Urbanističko-arhitektonsko rešenje Parka prijateljstva i idejno rešenje Prirodnjačkog muzeja

2024

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (PRVA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Projektanti:Stefan Lakić, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Projektanti saradnici:Ivana Nikolić, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs (PRVA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, diaĐorđe Alfirević, diaUroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Projektanti:Stefan Lakić, mast.inž.arh.Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Projektanti saradnici:Ivana Nikolić, mast.inž.arh.Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Zona Ušća sa područjem „Parka prijateljstva” predstavlja jedan od najreprezentativnijih i funkcionalno najznačajnijih delova Novog Beograda. Imajući u vidu da je ovaj deo grada nastao po principima modernog urbanizma XX veka, započeti koncept prostornog uređenja je smatran za imperativ u daljem unapređenju kvaliteta ovog javnog prostora. Blizina i značaj zaštićenih prirodnih i arhitektonskih vrednosti uticale su na koncepciju nenametljivog, a ipak monumentalnog stvaralaštva u rešenju. Specifičnost lokacije koja je veoma izdužena i stanjena na sredini kod Palate Srbija, podstakla je na razmišljanje o intenzivnijem povezivanju dva naspramna područja - Zone 1 (kod Brankovog mosta) i Zona 2 (kod Hotela Jugoslavija).

Kako je predmetno područje najvećim delom parkovska površina, sa jedne strane neposredno oslonjena na ortogonalnu matricu Centralne zone Novog Beograda, a sa druge strane na blago zatalasanu liniju desne obale Dunava, smatrali smo da te dve matrice - pravolinijsku i zatalasanu, treba pomiriti i formirati prostornu sliku koja će posedovati karakteristike i jedne i druge celine. Kroz čitavo područje je postavljena monumentalna osa koja povezuje Zonu 1 sa Zonom 2 i prolazi kroz Park prijateljstva na mestu postojećeg širokog šetališta. Nova „Glavna aleja” je paralelna sa Bulevarom Nikole Tesle i ortogonalnom matricom Centralne zone Novog Beograda i osmišljena je kao ishodište svih pravaca u parteru. U središnjem delu, preko puta Palate Srbija, Glavna aleja se prepliće sa linijom obale, formirajući pešački izlazak i mogućnost silaska na reku. Pozicije svih planiranih objekata (Prirodnjački muzej, Muzej savremene umetnosti, Akvarijum) se neposredno nadovezuju na Glavnu aleju, čineći tako promišljeni sistem prostornih doživljaja koji se kontinualno nadovezuju.

Prirodnjački muzej je predviđen u najužoj zoni predmetnog područja, preko puta Palate Srbija i neposredno je naslonjen na Glavnu aleju sa njene jugo-zapadne strane. Opredeljenje za ovu poziciju muzeja proisteklo je iz težnje da se zgrada vizuelno integriše sa najprirodnijim delom Velikog ratnog ostrva, a sa druge strane da se minimalno utiče na postojeće zelenilo koje je u ovoj zoni veoma proređeno. Muzej umetnosti 21. veka je predviđen u kontaktnoj zoni između Muzeja savremene umetnosti i Glavne aleje, sa njene severoistočne strane. Zgrada novog muzeja je osmišljena kao izdužena pravougaona struktura, ukopana u tlo, sa glavnim pristupom iz pozicije aleje i neposrednom podzemnom vezom sa Muzejom savremene umetnosti. Osvetljavanje novog muzeja je planirano preko „vodenog ogledala” - zastakljene krovne lanterne, preko koje je prevučen tanak sloj vode u kojoj se ogleda zgrada Muzeja savremene umetnosti iz pozicije glavnog pristupa. Pozicija akvarijuma se nadovezuje na zgradu Prirodnjačkog muzeja, sa njegove severo-zapadne strane, sa kojim čini celovitu panoramu posmatrano sa obale Dunava.

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:
Branislav Mitrović, dia
dr Đorđe Alfirević, dia,
Dušan Međedović, mast.inž.arh.
Dušan Grujović, mast.inž.arh.
Uroš Majstorović, mast.inž.arh.
 
Projektant-autor:
Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:
Milica Knežević, mast.inž.arh.
Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Rekonstrukcija letnje scene pozorišta „Atelje 212“

2022

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nataša Đurić, dia

 

 

3D model:

Uroš Kovačević

 

 

Projektovano: 2006 - 2012.

 

 

Beograd, Srbija

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nataša Đurić, dia

 

 

3D model:

Uroš Kovačević

 

 

Projektovano: 2006 - 2012.

Ekstenzija muzeja Serlachius Museum Gösta

2011

 

 

Manta, Finska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Miloš Paunović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

 

 

Sadradnici:

Ognjen Krašna, m.arch

Pavle Stamenović, dia

 

 

Projektovano: 2011.

 

 

Manta, Finska

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Miloš Paunović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

 

 

Sadradnici:

Ognjen Krašna, m.arch

Pavle Stamenović, dia

 

 

Projektovano: 2011.

Rekonstrukcija paviljona Cvjete Zuzorić

2011

Beograd, Srbija

 

 

Idejno arhitektonsko

rešenje rekonstrukcije,

dogradnje i adaptacije


 

Autori :

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2011.

Beograd, Srbija

 

 

Idejno arhitektonsko

rešenje rekonstrukcije,

dogradnje i adaptacije


 

Autori :

 Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

 

 

Projektovano: 2011.

Centar za promociju nauke

201<

 

 

Blok 39, Novi Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko-urbanističko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Jelena Kuzmanović,m.arch

Ognjen Krašna,m.arch

 

 

 

Saradnici:

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Biljana Apostolović, dia

Katarina Tešić, dia

Marko Matejić, dia

Nikola Ivković, dia

Nemanja Zimonjić, dia

 

 

Projektovano: 2012.

 

 

Blok 39, Novi Beograd, Srbija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko-urbanističko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Perović, dia

Jelena Kuzmanović,m.arch

Ognjen Krašna,m.arch

 

 

 

Saradnici:

Dragana Grahovac, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Biljana Apostolović, dia

Katarina Tešić, dia

Marko Matejić, dia

Nikola Ivković, dia

Nemanja Zimonjić, dia

 

 

Projektovano: 2012.

Nova gradska galerija UGM - Drava 2012

2010

 

 

Maribor, Slovenija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Pavle Stamenović, dia

Jelena Perović, dia

Ivan Grčić, dia

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2010.

 

 

Maribor, Slovenija

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Pavle Stamenović, dia

Jelena Perović, dia

Ivan Grčić, dia

Miloš Paunović, dia

 

 

Projektovano: 2010.

Arheološki Centar u Majncu

2009

 

 

Majnc, Nemačka

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

II krug

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Vladimir Lalo Nikolić, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

 

 

Majnc, Nemačka

 

 

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

 

II krug

 

Autori:

 Branislav Mitrović, dia

Vladimir Lalo Nikolić, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

 

Projektovano: 2009.

Sahat kula na Kalemegdanu

2008

Beograd, Srbija

 

Idejno arhitektonsko rešenje

rekonstrukcije, dodogradnje

i adaptacije

 

Autor:

Branislav Mitrović, dia

 

Projektanti:

Anđelka Ćirović, m.arch

Miloš Paunović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

Saradnici:

Pavle Stamenović, dia

Jelena Mitrović, dia

Jelena Kuzmanovic, m.arch

 

Projektovano: 2008.

 

Beograd, Srbija

 

Idejno arhitektonsko rešenje

rekonstrukcije, dodogradnje

i adaptacije

 

Autor:

Branislav Mitrović, dia

 

Projektanti:

Anđelka Ćirović, m.arch

Miloš Paunović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

 

Saradnici:

Pavle Stamenović, dia

Jelena Mitrović, dia

Jelena Kuzmanovic, m.arch

 

Projektovano: 2008.