Mitarh

najnovije

najstarije

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

dr Đorđe Alfirević, dia,

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Projektant-autor:

Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:

Milica Knežević, mast.inž.arh.

Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGO mesto)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

dr Đorđe Alfirević, dia,

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Projektant-autor:

Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:

Milica Knežević, mast.inž.arh.

Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Hotel u Kotoru - ušće reke Škudre

20

Kotor, Crna gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

Otkup

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

Saradnici:

Jelena Perović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Nina Minjević, m.arch

Konsultant:

Siniša Tatalović, dia

3d prezentacija:

Darko Kadvanj, m.arch

Projektovano: 2012.

Kotor, Crna gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

Otkup

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

Saradnici:

Jelena Perović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Nina Minjević, m.arch

Konsultant:

Siniša Tatalović, dia

3d prezentacija:

Darko Kadvanj, m.arch

Projektovano: 2012.

Hotel „Igalo”

2010

Igalo, Crna Gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje

III nagrada

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Pavle Stamenović, dia

Jelena Perović, dia

Sadradnici:

Miloš Paunović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Marko Matejić, m.arch

Nikola Ivković, m.arch

Projektovano: 2010.

Idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Hotela \\\\\\\\\\\\\\\" Igalo \\\\\\\\\\\\\\\" u Igalu

Koncept

park i očuvanje postojećeg zelenila

vizura i orjentacija ka moru

javni zeleni prostori

logika kretanja - pristupačnost i preglednost

primorski ambijent

Geometrija forme proistekla je iz želje da se maksimalno očuva resurs postojećeg zelenog fonda. Polukružni trakt angažuje ivične zone lokacije i koristi pozicije postojećeg objekta i pozicije sa najmanje zelenila, time štiteći zeleni fond. Povlačenjem u granične zone parcele formira se   zeleni amfiteatar - centralni javni prostor. Najduža moguća anvelopa za smeštanje najvećeg broja jedinica koje gledaju ka moru jeste polukrug. Dakle, u skladu sa zahtevom o velikom broju smeštajnih jedinica i luksuznosti istih, što samim tim predvidja ostvarivanje kvalitetnih vizura ka moru, luk se nameće kao optimalna oblikovna solucija.

Kaskade

Kaskadiranje dominantne lučne forme hotelaima ima za cilj da se umanji utisak visine samog trakta. Takodje, ozelenjene pergole i žardinjere prevode zelenilo iz partera u arhitektonski izraz i artikulaciju fasade. Dva poslednja sprata ističu se kao \\\\\\\\\\\\\\\'lebdeći\\\\\\\\\\\\\\\' arhitektonski element dekomponujući masu lučnog trakta, olakšavajući na taj način kompoziciju fronta istog.

Dve akse

Pozicija recepcije povučena je u odnosu na punkt pristupa hotelu čime formira dinamičnu ulaznu aleju, i time predstavlja luksuznu sekvencu u prostoru. Dva dominantna kompoziciona elementa - glavni lučni objekat hotela i trakt koji definiše ulaznu zonu definišu glavne funkcionalne koridore, dve jake superponirane akse - u preklopu istih dešavaju se sve glavne pozicije. To su prostori koji nagoveštavaju kretanja kroz hotel nadovezujući se na sve koridore i trase kretanja. To su prepoznatljive, javne akse - zone koje nude višeznačnost prostora istovreneno obezbedjujući i javnost i privatnost kretanja. Restorani prate geometriju luka, i direktno su orjentisani prema centralnoj, gusto ozelenjenoj zoni- zelenoj oazi.

Putevi

Ovakva konceptualna prostorna postavka omogućava nezavisne funkcionalne sheme celokupne tehnologije hotela. Uzimajući u obzir činjenicu da je operativna segregacija aktera u prostoru hotela, njihovih aktivnosti i puteva, prerogativ za uspešno funkcionisanje kompleksnog sistema kao što je hotel, funkcionalnu shemu ovog rešenja karakteriše jasna i jednostavna postavka kretanja. Lučni objekat specifičnu geometriju lokacije artikuliše tako da su svi službeni i ekonomski pristupi (administracija, zaposleni, snabdevanje, izbacivanje smeća...) pozicionirani sa severne (zadnje) strane objekta, dok su svi pristupi i aktivnosti gostiju hotela upućene i orjentisane ka moru i parku koji je nastao tom samom geometrijom objekta.

Park

Sačuvati zeleni fond autori su smatrali prioritetom koncepta.Leva strana parcele gledajući sa obale najmanje je zelena i najviše ugrožena susednim objektom. Depandans, postavljen ivično u odnosu na lokaciju i upravno na uličnu regulaciju, flankira jakog suseda i na taj način zaokružuje parkovski javni prostor hotela i omogućava nesmetane vizure na more.Ovim rešenjem taj sektor štiti ambijentalnost hotela i formira tampon prema ulici. Ulazeci u hotel ulazimo u park.

Igalo, Crna Gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko rešenje

III nagrada

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Pavle Stamenović, dia

Jelena Perović, dia

Sadradnici:

Miloš Paunović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Biljana Apostolović, dia

Dragana Grahovac, m.arch

Marko Matejić, m.arch

Nikola Ivković, m.arch

Projektovano: 2010.

Idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Hotela \\\\\\\\\\\\\\\" Igalo \\\\\\\\\\\\\\\" u Igalu

Koncept

park i očuvanje postojećeg zelenila

vizura i orjentacija ka moru

javni zeleni prostori

logika kretanja - pristupačnost i preglednost

primorski ambijent

Geometrija forme proistekla je iz želje da se maksimalno očuva resurs postojećeg zelenog fonda. Polukružni trakt angažuje ivične zone lokacije i koristi pozicije postojećeg objekta i pozicije sa najmanje zelenila, time štiteći zeleni fond. Povlačenjem u granične zone parcele formira se   zeleni amfiteatar - centralni javni prostor. Najduža moguća anvelopa za smeštanje najvećeg broja jedinica koje gledaju ka moru jeste polukrug. Dakle, u skladu sa zahtevom o velikom broju smeštajnih jedinica i luksuznosti istih, što samim tim predvidja ostvarivanje kvalitetnih vizura ka moru, luk se nameće kao optimalna oblikovna solucija.

Kaskade

Kaskadiranje dominantne lučne forme hotelaima ima za cilj da se umanji utisak visine samog trakta. Takodje, ozelenjene pergole i žardinjere prevode zelenilo iz partera u arhitektonski izraz i artikulaciju fasade. Dva poslednja sprata ističu se kao \\\\\\\\\\\\\\\'lebdeći\\\\\\\\\\\\\\\' arhitektonski element dekomponujući masu lučnog trakta, olakšavajući na taj način kompoziciju fronta istog.

Dve akse

Pozicija recepcije povučena je u odnosu na punkt pristupa hotelu čime formira dinamičnu ulaznu aleju, i time predstavlja luksuznu sekvencu u prostoru. Dva dominantna kompoziciona elementa - glavni lučni objekat hotela i trakt koji definiše ulaznu zonu definišu glavne funkcionalne koridore, dve jake superponirane akse - u preklopu istih dešavaju se sve glavne pozicije. To su prostori koji nagoveštavaju kretanja kroz hotel nadovezujući se na sve koridore i trase kretanja. To su prepoznatljive, javne akse - zone koje nude višeznačnost prostora istovreneno obezbedjujući i javnost i privatnost kretanja. Restorani prate geometriju luka, i direktno su orjentisani prema centralnoj, gusto ozelenjenoj zoni- zelenoj oazi.

Putevi

Ovakva konceptualna prostorna postavka omogućava nezavisne funkcionalne sheme celokupne tehnologije hotela. Uzimajući u obzir činjenicu da je operativna segregacija aktera u prostoru hotela, njihovih aktivnosti i puteva, prerogativ za uspešno funkcionisanje kompleksnog sistema kao što je hotel, funkcionalnu shemu ovog rešenja karakteriše jasna i jednostavna postavka kretanja. Lučni objekat specifičnu geometriju lokacije artikuliše tako da su svi službeni i ekonomski pristupi (administracija, zaposleni, snabdevanje, izbacivanje smeća...) pozicionirani sa severne (zadnje) strane objekta, dok su svi pristupi i aktivnosti gostiju hotela upućene i orjentisane ka moru i parku koji je nastao tom samom geometrijom objekta.

Park

Sačuvati zeleni fond autori su smatrali prioritetom koncepta.Leva strana parcele gledajući sa obale najmanje je zelena i najviše ugrožena susednim objektom. Depandans, postavljen ivično u odnosu na lokaciju i upravno na uličnu regulaciju, flankira jakog suseda i na taj način zaokružuje parkovski javni prostor hotela i omogućava nesmetane vizure na more.Ovim rešenjem taj sektor štiti ambijentalnost hotela i formira tampon prema ulici. Ulazeci u hotel ulazimo u park.

Hotel \'\'Stari grad Ulcinj\'\'

2011

Ulcinj, Crna Gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

III nagrada

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Projektant:

Katarina Tešić, dia

Sadradnici:

Jelena Jovanović, m.arch

Dragana Grahovac, dia

Jelena Krupež, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Nebojša Stevanović, m.arch

Konsultat:

Snežana Dulović, dia

Projektovano: 2011.

Ulcinj, Crna Gora

Konkurs za idejno

arhitektonsko i urbanističko

rešenje

III nagrada

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Perović, dia

Biljana Apostolović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Projektant:

Katarina Tešić, dia

Sadradnici:

Jelena Jovanović, m.arch

Dragana Grahovac, dia

Jelena Krupež, m.arch

Dragana Jeremić, dia

Nebojša Stevanović, m.arch

Konsultat:

Snežana Dulović, dia

Projektovano: 2011.

Apartmansko turistički kompleks Blizikuće

2008

Sv. Stefan, Crna Gora

Idejni arhitektonsko

urbanistički projekat

Autor:

Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

Marina Višnjić, dia

Ana Filipović, dia

Miloš Paunović, dia

Projektovano: 2008.

Sv. Stefan, Crna Gora

Idejni arhitektonsko

urbanistički projekat

Autor:

Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Dragana Grahovac, m.arch

Nemanja Zimonjić, m.arch

Marina Višnjić, dia

Ana Filipović, dia

Miloš Paunović, dia

Projektovano: 2008.

Apartmansko turistički kompleks - Krstac

2008

Krstac, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje



Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

Miloš Paunović, dia



Projektovano: 2008.

Krstac, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje



Autori:

Branislav Mitrović, dia

Nemanja Zimonjić, m.arch

Miloš Paunović, dia



Projektovano: 2008.

Apartmansko turistički kompleks - Reževići

2008

Sv. Stefan, Crna Gora

Idejni arhitektonski

i urbanistički projekat

Autor: Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Miloš Paunović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Projektovano: 2008.

Sv. Stefan, Crna Gora

Idejni arhitektonski

i urbanistički projekat

Autor: Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Miloš Paunović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Projektovano: 2008.

Apartmansko turistički objekat - Pržno

2008

Pržno, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje

Autori:

Vanja Miletić, dia

Branislav Mitrović, dia

Projektant:

Nemanja Zimonjić, m.arch

Saradnik:

Igor Pantić,m.arch

Projektovano: 2008.

Pržno, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje

Autori:

Vanja Miletić, dia

Branislav Mitrović, dia

Projektant:

Nemanja Zimonjić, m.arch

Saradnik:

Igor Pantić,m.arch

Projektovano: 2008.

Turistički kompleks, Igalo

2008

Igalo, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Projektanti:

Pavle Stamenović, dia

Vladimir Todorović, m.arch

Projektovano: 2008.

Igalo, Crna Gora

Idejno arhitektonsko rešenje

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, m.arch

Jelena Perović, dia

Projektanti:

Pavle Stamenović, dia

Vladimir Todorović, m.arch

Projektovano: 2008.

Centralna zona naselja Kumbor

2022

Kumbor, Đenovići, Crna Gora

Autor:

Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Nemanja Zimonjić, m.arch

Pavle Stamenović, dia

Projektovano: 2008.

Kumbor, Đenovići, Crna Gora

Autor:

Branislav Mitrović, dia

Projektanti:

Nemanja Zimonjić, m.arch

Pavle Stamenović, dia

Projektovano: 2008.